Hoćemo li prekinuti postsovjetsku kletvu? Četiri puta nas je koštala odlaska na EURO - Admiral Bet SPORT

Hoćemo li prekinuti postsovjetsku kletvu? Četiri puta nas je koštala odlaska na EURO

Marko Kulić
Foto: StarSport

Srbiju očekuje možda i ključan odgovor na pitanje koliko je ova bez sumnje talentovana generacija igrača kadra da se bori za odlazak na Evropsko prvenstvo koje čekamo 20 godina. Kao i u prethodna četiri kvalifikaciona ciklusa za odlazak na šampionat Evrope, ni ovaj neće proći bez republika nastalih raspadom bivšeg Sovjetskog saveza.

U prošlosti su timovi sa tog podneblja toliko puta uspevali da budu nepremostiva prepreka za našu selekciju da upravo zbog njih nismo uspevali da odemo na četiri Evropska prvenstva. Crna tradicija traje od kvalifikacija za EURO 2004, a videćemo u narednom periodu hoće li ona konačno biti srušena. Njen prekid bi najverovatnije značio i naš povratak na veliku evropsku scenu.

Porazi i neprijatni remiji sa postsvojetskim ekipama na našem putu ka Euru bili su možda i presudni da navijači izgube veru u reprezentaciju Srbije. Pobede nad Ukrajinom i Litvanijom bi bio uvod u vraćanje vere u naš reprezentativni fudbal. Tokom poslednjih 16 godina koštale su nas ekipe mnogo slabije od Ukrajine, a pretežno na nivou Litvanije – Azerbejdžan, Kazahstan, Estonija i Jermenija.

Utakmica koja je bila početak našeg opasnog posrtanja, ali i teškog brukanja zbog kojeg reprezentacija već duži period nema onakvo poštovanje kakvo je imala nekad, svakako su čuveni mečevi sa Azerbejdžanom. Svi su selekciji koju je predvodio Dejan Savićević upisali šest bodova protiv ove ekipe, a osvojen je samo jedan. Crna tradicija počela je 12. februara 2003.

Utisak je da je konkretan napredak i razvoj azerbejdžanskog fudbala, koji sada skoro svake sezone ima barem jednog predstavnika u Ligi Evrope, počeo 11. juna 2003. Tada je Srbija i Crna Gora gostovala u Bakuu i nakon preokreta izgubila 2:1. Azerbejdžanski fudbal je od tog dana krenuo u pravi razvoj pa smo prošle nedelje bili svedoci da je Baku domaćin finala Lige Evrope. Kada će to biti Beograd?

Te godine krenulo je naše posrtanje, a kvalifikacije za naredno Evropsko prvenstvo 2008. donele su nam novog dželata – Kazahstan. Slično kao Azerbejdžan, Kazahstan do marta 2007. nije imao neku bitniju pobedu, ali onda je uzet skalp nad tada već samostalnom Srbijom koju je vodio Havijer Klemente. „Orlovi“ su u gostima sramotno izgubili sa 2:1.

Još jedan neprijatan poraz i ispostaviće se, jedan od ključnih za novo propušteno Evropsko prvenstvo. Kazahstan je poput Azerbejdžana upravo nakon tog meča digao svoj fudbal na viši nivo pa primera radi, imamo Astanu koja je bila i učesnik Lige šampiona.

Jedan nerešeni rezultat u tim kvalifikacijama je takođe bio neverovatan. Naš tim je četiri kola pre kraja morao da ostvari četiri pobede da bi išao na turnir. Morali su da padnu Jermenija, Azerbejdžan, Kazahstan i Poljska. Reklo bi se, ostvarivo. Ne i za našu tadašnju selekciju. Već na prvom koraku smo pali. Remizirali smo 0:0 ni manje ni više nego sa Jermenijom. Propušten je i drugi uzastopni EURO.

Nakon izborenog Mundijala 2010. i završetka učešća na istom, čekale su nas nove euro-kvalifikacije. Imali smo sasvim dobru grupu, ali i još jednu nepremostivu prepreku iz bivšeg Sovjetskog saveza – Estoniju. Ova selekcija je do tada pretežno služila za popravljanje gol razlike, ali u slučaju Srbije uopšte nije bilo tako.

Foto: StarSport

Naprotiv, usledilo je novo brukanje i to na debiju Vladimira Petrovića Pižona u ulozi selektora u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2012. Očajna atmosfera i razočaranje navijača nakon odlaska Radomira Antića, udar dela javnosti na prvog golmana reprezentacije Vladimira Stojkovića jer je kao bivši zvezdaš pojačao Partizan, sve je to trpela i reprezentacija. Estonija je to sve znalački iskoristila i ponizila naš tim u Humskoj rezultatom 3:1.

Ovaj sramotan poraz je samo uvod u ono što se nekoliko dana kasnije dešavalo u Đenovi, zatim kazna Uefe, prazne tribine i remi protiv Estonaca u Talinu koji je na kraju značio neodlazak makar u baraž za EURO. Tamo je otišla Estonija koja je zatim eliminisana od Iraca i to ubedljivo. Čak su i prosečni Irci uspeli rutinski da izađu sa ovim timom na kraj, dok su naši kao po navici nastavili da se brukaju protiv mnogo slabije ekipe.

Tom brukanju nije bio kraj. Poslednja na ovoj listi loših rezultata Srbije je Jermenija. Ovaj put nismo izgubili, ali kao da jesmo jer se taj remi desio već u prvom kolu pa su nam glavni konkurenti za EURO 2016. (Portugal, Danska i Albanija) u startu dosta pobegli. Jermenija je mogla da trijumfuje 2:0, ali je prvo Vladimir Stojković odbranio penal, a zatim je u poslednjim minutima Zoran Tošić izjednačio  i spasio nas potpunog brukanja.

Tako se u meč sa Albancima u Humskoj ušlo veoma napeto i sa velikim opterećenjem. Zatim je uttakmicu prekinula ona, ne ponovila se, epizoda sa dronom dok je UEFA je po dobrom starom običaju uvažila samo jednu oštećenu stranu u tom slučaju – Albance. Srbija je za zelenim stolom opet izašla kao apsolutni gubitnik i do kraja je odigrala svoje možda i najgore kvalifikacije u svojoj fudbalskoj istoriji.

Naravno, Srbija nije isključivo gubila ili remizirala sa navedenim ekipama. Uspevala je da dobije i Azerbejdžan i Kazahstan i Jermeniju, ali sve su to bile Pirove pobede baš zbog ranijih veoma loših rezultata sa njima.

Sada slede Ukrajina i Litvanija. Naravno, Ukrajinci su mnogo ozbiljnije ime u evropskom fudbalu mada sa njima do sada nismo imali nijedan takmičarski meč. Do sada smo se u prijateljskim mečevima sastajali četiri puta i u svakom je trijumfovala – Ukrajina. Sa Litvancima uglavnom imamo dobar skor (tri pobede) mada smo i od njih jednom izgubili, doduše u rezultaski nebitnom poslednjem kolu kvalifikacija za Mundijal 2010.

Svi ovi podaci nisu namera da obezvrede našu reprezentaciju već imaju za cilj da pozovu na apsolutni oprez protiv predstojećih protivnika. Ukrajinci su ozbiljna fudbalska nacija koju predvodi legendarni Andrej Ševčenko, dok su Litvanci ekipa koja nema šta da izgubi u ovakvim mečevima pa će zbog toga predstavljati nezgodnu prepreku.

Jedno je sigurno – Srbija je po pojedinačnom kvalitetu apsolutno bolji tim od obe selekcije. Ako to pokaže i dokaže 7. i 10. juna, možda ćemo konačno imati realne šanse da se domognemo Evropskog prvenstva koje čekamo evo 20 godina.

https://l.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fmillenniumsport.rs%2Fapp%2Fapp-release-2.apk%3Ffbclid%3DIwAR2pMEqTw2B0t9Bixatxw-TzL3FQ594qMi-qSiZ_bwENHs8i3BXena76ZaM&h=AT2ivYaoe6o24DCFJb5_wwFOt0EXgbpZnaSI9ujS86i_eUT46Ys4YD442tffrjYYUmDISosa2byGcdkZsHZzcz87xhrlzECgQGgjtK4FOxvi-aBAC6oUc6snJoQ4cY2mf2f3Mw

Foto: StarSport

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još