Pedro je (bio) matador pravi... - Admiral Bet SPORT

Pedro je (bio) matador pravi…

Dušan Ninković
Photo by Alex Grimm/Getty Images

Ekipa Čelsija je, i pored svih problema koji su ih pratili ove sezone, uspela da osvoji evropski trofej. U finalu Lige Evrope su nadigrali Arsenal, a ponovo je jedan deo pažnje za sebe ukrao junak današnje priče.

Početak karijere

Rođen je 1987. godine, na Kanarskim ostrvima i počeo je da se bvi fudbalom u lokalnom klubu. Odrastao je na Tenerifima, ali sa željom da u budućnosti obuče dres Barselone. Usledio je poziv, pa se sa 17 godina preselio u Kataloniju.

Prvo prolazak kroz "La Masiju", tokom dana kada je to bila najbolja fabrika na svetu, pa zatim i kroz rezervne timove. Igrao je i za Barselonu C i za Barselonu B, sakupivši ukupno blizu 150 nastupa u tim ekipama.

Sve dok nije dobio šansu u prvom timu Barselone. Desilo se to kod Franka Rajkarda, u poslednjoj sezoni koju je Holanđanin vodio španski tim. Desio se kasnije i dolazak Pepa Gvardiole, po svemu sudeći najbitnijeg čoveka za njegovu karijeru.

Tokom sedam godina koliko je bio deo prvog tima u Barseloni, Pedro je u prve dve igrao jako malo. Bio je potpuno u drugom planu, šansu je dobijao na kašičicu i u prejakoj konkurenciji nije uspevao da se nametne.

Borba sa najboljima

Narednih godina je Barselona bila jedan od najboljih timova u fudbalskoj istoriji. Situacija je bila takva da su se svake sezone napadali svi trofeji, i često su i osvajani. Napadi u kojima su bili Eto, Anri, Ibrahimović, Vilja, Sančez, Fabregas, Mesi… imali su u sebi i Pedra Rodrigeza.

Da se ne vraćamo na sve važne pogotke koje je postizao u dresu svog prvog seniorskog tima. Bilo ih je u finalima velikih takmičenja, bilo ih je za velike pobede. Pogađao je u svim takmičenjima koja je igrao, osvojio je dve "triplete", postao reprezentativac najboljeg nacionalnog tima na svetu.

Za sve to vreme, dok je "La Masija" stvarala i izbacivala u prvi tim igrače koji nisu mogli da nastave dinastiju, Pedro je bio u drugom planu. Nekako se uvek njemu, zbog tog što često nije bio starter, pridavala uloga epizodiste. Kao da je neki Isak Kuenka, a ne čovek čiji je doprinos ogroman.

Zbog toga što je rezerva, a ko ne bi bio u ovakvim konkurencijama, Pedro je potcenjivan. Nije mogao protiv daleko zvučnijih, protiv nekih od najboljih, protiv nekih od najskupljih u klupskoj istoriji.

Dokazivanje i u inostranstvu

Konačni rastanak sa Barselonom desio se u leto 2015. godine. Napadački tandem MSN dozvolio mu je još manje prostora za igru, a svoj kvalitet morao je da dokazuje negde drugde. I nije mu to teško palo. "Plavci" iz Londonu su platili 19 miliona funti (koliko ovo smešno zvuči) da bi ga dobili, a on je tri dana kasnije upisao gol i asistenciju na debiju.

Čovek koji je do dolaska u London osvojio 20 trofeja na klupskom nivou, bio je dočekan kao neko ko neće imati glavnu ulogu. Bio je tu Eden Azar, prva zvezda tima i još jedan čovek protiv kog ne može da se bori. U takvim okolnostima ti preostane da se boriš za one ostale minute, za bilo kakvu ulogu u timu.

Pedro se izborio da za četiri sezone u Čelsiju odigra preko 180 mečeva i postigne preko 40 golova. Neki od njih bili su posebno važni, kao kada je zatresao mrežu u nedavnom finalu protiv Arsenala. Bio je to jedan od golova koji su mu doneli treći trofej u Čelsiju.

Rekordi

Pogodak u tom finalu uvrstio ga je na listu sa još petoricom igrača koji su postizali golove i u finalima Lige šampiona i Lige Evrope, odnosno njihovih prethodnih verzija. Osvajanje tog trofeja, učinilo ga je rekorderom u drugom pogledu. Jedini je čovek koji ima iza sebe titule na Mundijalu, Euru, u Ligi šampiona, Ligi Evrope i Svetskom prvenstvu za klubove. A tu su i titule u dve najjače lige.

Nisam želeo da ovaj tekst bude nabrajanje i verovatno je on zbog toga mnogo kraći nego što se očekuje. Mogli smo da pričamo o mnogih situacijama iz života ovog igrača, o tome koliki je značaj imao za jedan ili drugi tim, a tome koliko je malo pažnje njemu posvećeno tokom svih ovih godina karijere.

Fokus na trofeje

Hteo sam da preskočimo to i da se fokusiramo na ono najbitnije. Možete jedne godine biti statista u Barseloni. Možete, možda, biti to i dve godine. Ne možete biti sedam godina. Možete napraviti jedan ozbiljan transfer u karijeri, kakav je prelazak u Čelsi. Tamo morate biti dobri da biste ostavili utisak. Pedro to jeste.

Čovek može da postane umoran od mnogo stvari. Osvajanje trofeja nije jedna od njih. Kada igrate za evropski trofej, borite se još više.

I to je sve što treba da znate o Pedru Rodrigezu. Čovek koji se svakog dana bori za trofej, čovek kom je svaki meč koji igra kao finale. To dolazi od činjenice da je veći deo svoje karijete potcenjen. Bilo da je vređan kad je igrao za Barselonu, bilo da je osporavan u Londonu, Pedro je čovek koji osvaja pehara. Već ih je 25 u kolekciji.

Photo by Alex Grimm/Getty Images

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još