Put kojim niko nikada nije išao - treća liga Engleske - Bajern Minhen - povratak, bolest kćerke, borba u devetom rangu... - Admiral Bet SPORT

Put kojim niko nikada nije išao – treća liga Engleske – Bajern Minhen – povratak, bolest kćerke, borba u devetom rangu…

Stefan Cvetković
FOTO: Alex Livesey/Getty Images

Svi volimo zanimljive priče o igračima koji su iz blata stigli do zvezda, nešto nalik Džejmiju Vardiju, koji je od amaterskog nivoa fudbala došao do titule u Premijer ligi, Lige šampiona i Svetskog prvenstva. Takve priče nas inspirišu, daju nadu da u životu vrednim radom i trudom možemo sve postići, međutim, nemaju sve one srećan kraj.

I naša priča je takva. Imala je odličan početak – iz nižih liga Engleske do crvenog tepiha "Alijanc Arene", ali ne i dobar kraj.

Dva klinca i četiri buduća premijerligaša

Sezona 2010/11 u engleskoj trećoj ligi bila je i ostala jedna od boljih i uzbudljivijih u novijoj istoriji. Sam pogled na tadašnji vrh dovoljno govori o kakvom se kvalitetu radilo. Pobednik Brajton & Houv Albion, vicešampion Sautempton, dva tima koja su trenutno članovi Premijer lige, a u plej-ofu još dva buduća člana elitnog ranga – Hadersfild Taun i Bornmut. Četiri od prvih šest ekipa iz te sezone uspelo je u godinama koje dolaze da se dokopa Premijer lige. Treba dodati da su u Ligi 1 tada igrali i: Čarlton Atletik, Šefild Venzdej, Nots Kaunti, Brentford.. da je neko hteo sam da sastavi ligu, bolje ne bi mogao.

Ipak, ono što je toj sezoni doprinelo da se izdvaja od drugih i da ostane upamćena, su dva mladića – jedan je imao 18 godina, drugi 17. Obojica su nosili svoje ekipe, igrali su se sa protivničkim defanzivcima, naterali skaute, ne samo premijerligaških klubova, već i velikih evropskih timova da subotom u 16 časova budu na stadionima treće lige, ukupno su postigli 15 golova – stariji 6, mlađi 9 – ušli u tim sezone, bili najbolji mladi igrači svojih klubova i nakon te sezone završili transfere svojih karijera.

Mlađi je odlučio da ostane u Engleskoj i u transferu vrednom skoro 15 miliona funti Ligu 1 i dres Sautemptona zameni Premijer ligom gde je postao član Arsenala. Verovatno ste i sami zaključili o kome je reč – Aleksu Okslejdu Čemberlenu. Ovaj drugi, godinu dana stariji, ujedno i junak naše priče, izabrao je drugačiji put. Mersisajd i plavi dres Tranmer Roversa, zamenio je, ni manje ni više, dresom slavnog Bajerna iz Minhena, koji je za njega izdvojio malo manje od 2 miliona funti. Njegovo ime je – Dejl Dženings.

Možda je u poslednjih nekoliko godina Nemačka postala veoma popularna destinacija engleskim klincima koji često odlučuju da se tamo razvijaju, ali ovakav transfer iz engleske treće lige u redove nemačkog šampiona bio je nešto nesvakidašnje. Za Dejla Dženingsa verovatno niste čuli, jer dok se Okslejd-Čemberlen priprema za finale Lige šampiona u Madridu, Dženings sedi na klupi engleskog devetoligaša Rankorn Tauna, čiji je član postao krajem prošle godine.

Razgovor sa Hamanom i odlazak u Bajern

Dejl Dženings je rođen i odrastao u Liverpulu. Kao mali priključio se akademiji svog dečačkog kluba sa "Enfilda" i fudbal mu je bio beg od kriminala kojim su se bavili njegovi vršnjaci.

Mama nas je odgajila, mene i mog brata. Ona je dala sve od sebe, ali nismo uvek imali sve. Nekoliko mojih drugara sa kojima sam odrastao su u zatvoru. Tamo gde sam odrastao bilo je ili to ili fudbal. Tada sam shvatio da ne želim da prođem kao oni. Fudbal je bio moj beg od toga.

U Liverpulu nije uspeo da se probije do prvog tima, jer je sa 15 godina otpušten. Godinu dana je bio bez kluba, da bi nakon probe potpisao za lokalnog trećeligaša Tranmer Rovers.

Debi za Roverse je ostvario na startu sezone 2010/11 i ubrzo postigao svoj prvi gol i potpisao dugogodišnji ugovor. Pomenute sezone postigao je neke neverovatne golove, privukao veliki broj skauta koji su svakog vikenda dolazili u ložu "Prenton Parka". Tranmer nije hteo da ga proda, bar ne za sumu od 600,000 funti koju je tada navodno Vest Hem nudio. Čekao je, čekao, a Dženings u međuvremenu sve bolje igrao. Na kraju te sezone postao je najbolji mladi igrač u klubu i proglašen je za otkrovenje sezone ispred Okslejd-Čemberlena.

Nagrada za takvu sezonu bila je ta što je na vrata "Prenton Parka" pokucao Bajern Minhen sa ponudom vrednom 1,8 miliona funti, a na vrata doma Dženingsovih pokucao Ditmar Haman koga je minhenski tim lično poslao da ubedi Dejla da pređe u Nemačku.

 

Selidba u Minhen i početak velikih problema

Mladi Englez je jula 2011. godine predstavljen kao novo pojačanje nemačkog kluba. Bio je jedno od prvih pojačanja Jupa Hejnkesa. Prebačen je u mladi tim Bajerna gde mu je saigrač bio Emre Džan, kasnije fudbaler Liverpula i Juventusa. Dženingsa su smatrali velikim talentom zbog svoje brzine, prodornosti i driblinga i bio je viđen kao naslednik Franka Riberija… ali na žalost, to nikada nije uspeo da dostigne.

Dolazak u Minhen bio je pravi košmar za Dejla. Živeo je sam u stanu, nije znao reč nemačkog. Nije mu pomoglo ni to što je išao na privatne časove. Problem je bio i u tome što nije znao da kuva, te se često hranio u restoranima brze hrane, što je dovelo do toga da doda nekoliko kilograma, a povrede koje su ga dosta odvojile od terena u kombinaciji sa lošim načinom života, uticale su na to da potpuno bude van forme.

Sećam se kada sam prvi put obukao Bajernov dres, izašao na trening, pogledao dole i samo se nasmejao i rekao "Vau". Bio sam u fazonu "Kako se ovo dogodilo?" Bio sam veoma nezreo tada. Mislio sam da će to trajati zauvek. Mislio sam da sam najbolji i kada to nisam bio. Jednostavno nisam bio dovoljno profesionalan. Nisam shvatao stvari dovoljno ozbiljno koliko sam morao i nisam bio dovoljno posvećen mojoj dijeti i radnim navikama. Nikada u životu nisam spremio jelo, oprao garderobu i bilo je teško kada te neko odjednom gurne u tako nešto.

Nakon dve sezone tokom kojih je odigrao 36 utakmica u drugom timu Bajerna i postigao jedan gol, Dejl je rekao dosta. Memet Šol, tada trener rezervnog tima, ga je ubeđivao da ostane, da promeni način života, kao i da ima budućnost u klubu. Međutim, mladom Dejlu je nedostajao dom i njegov Mersisajd pa je odlučio da zatvori poglavlje u Nemačkoj i da se vrati u Englesku.

Nova epizoda koja je trajala samo dve i po godine

Nakon odluke da se vrati u domovinu, Barnsli je bio taj koji je pristao ga da dovede. "Tajksi" su platili 250,000 funti Bajernu i Dejl Dženings je potpisao trogodišnji ugovor jorkširskim timom.

Debi u Barnsliju nije protekao dobro jer je već u prvom kolu dobio crveni karton i suspenziju od tri meča. Nakon povratka je igrao promenjivo i u drugom delu sezone bio pozajmljen MK Donsu. Druga sezona u Barnsliju je bila još slabija i nakon 50 odigranih utakmica za klub bio je otpušten. Tada ga je potpisao MK Dons. Međutim, za tadašnjeg člana Čempionšipa zbog teže povrede je odigrao samo jednu utakmicu u prvom delu sezone i u februaru 2016. godine raskinuo ugovor sa njima čime je na neslavan način završio svoj povratak u domovinu.

Dve i godine bez fudbala, mentalni problemi i bolest ćerke

Dejlova bajka je u tim trenucima krenula potpuno suprotno od očekivanog. Nije uspeo u Minhenu, zatim ni u Barnsliju, kao ni u Miltonu. Povrede su mu upropastile šansu u nemačkom timu, a ona ga je koštala i ugovora u poslednjem klubu. Priznao je da mu je tada falila motivacija i da ga je napuštanje Miltona potpuno ubilo. Ipak, još gori problemi su tek došli.

Dejl je oženjen svojom dugogodišnjom partnerkom Ejbi sa kojom ima tri ćerkice. Leta 2017. godine dok se oporavljao od povrede i spremao za narednu sezonu, čuo je najgore vesti koje neki roditelj može da čuje – njegova najstarija ćerka Mia obolela je od leukemije.

Ništa mi nije bilo važno tada. Samo sam hteo da budem sa svojom ćerkom. Želeo sam da budem tu 24/7 i fudbal je bio poslednja stvar na listi stvari koje sam žele da radim. Bilo je teško. Bilo je dana kada nisam hteo ništa da radim. Nisam mogao da se krećem. Moja žena i deca su bila jedina stvar koja me je motivisala da ustanem i uradim nešto. Mentalno sam mnogo, mnogo patio.

Mia je od tada išla na tretmane i krajem godine porodica Dženings dobila je lepe vesti da oporavak ide dobro i da bi ona uskoro mogla da bude potpuno zdrava. Dejl je tada odlučio da se posle malo manje od tri godine vrati fudbalu.

Mučio sam se mnogo dugo, ali kada smo konačno dobili dobre vesti, rekao sam "to je to, moram da se vratim i da to uradim kako treba".

Otišao je u devetu ligu i u 26. godini potpisao za Rankorn Taun krajem prošle godine. Postigao je gol na debiju i sezonu sa Rankornom završio na sedmom mestu na tabeli. U njegovom životu sve se odvilo veoma brzo, kao na igrici, i nije znao da se nosi sa time na pravi način. Sam kaže da je naučio iz svojih grešaka i da se ne kaje što je prihvatio poziv Bajerna.

 

Mnogo sam više posvećeniji tome kako da živim boljim životom, kako da igram fudbal i koja sve odricanja morate napraviti. Ljudi me konstantno pitaju: "Da li se kaješ što si tamo otišao?", kažem im "ne". Mislim da bih se više kajao da nisam otišao i da sam odbio ponudu zato što ne bih znao šta bi se desilo.

Nekadašnji klub Dejla Dženingsa, Tranmer Rovers, danas igra finale plej-ofa engleske četvrte lige protiv Njuport Kauntija na "Vembliju". Pobednik ovog meča ide u treći rang, gubitnik ostaje četvrtoligaš. Tranmer je imao turbulentnih poslednjih nekoliko godina. 2014. godine su bili trećeligaši i te sezone su ispali iz lige. Nakon toga je usledilo još jedna ispadanje u nizu i 2015. su posle 94 godine ispali iz Fudbalske lige. Posle tri sezone mučenja u petom rangu, prošlog maja pobedom na "Vembliju" protiv Borehem Vuda vratili su se u četvrtu ligu, a sada, godinu dana kasnije, ponovo na istom stadionu imaju šansu da dođu do druge promocije u nizu i da se vrate Ligi 1 posle pet godina.

Sigurni smo da će Dejl Dženings pomnogo pratiti današnji meč od 16 časova i navijati za svoj nekadašnji klub i sa nostalgijom se prisećati te svoje čarobne sezone kada je samo nebo bilo granica za njega.

FOTO: Alex Livesey/Getty Images

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još