Nisu bili za njega, a sada se u njega kunu - Kako je Poketino transformisao Totenhem? - Admiral Bet SPORT

Nisu bili za njega, a sada se u njega kunu – Kako je Poketino transformisao Totenhem?

Stefan Cvetković
Foto: Twitter@SpursOfficial

Januar 2014. Tada je bilo jasno da privremeni menadžer Tim Šervud sigurno neće ostati i naredne sezone, već će odraditi samo privremeni mandat do maja. Kreće licitacija za novog menadžera koji će preuzeti klub i pokušati da popravi haos koji su Andre Viljaš Boaš i Franko Baldini napravili za dve godine.

Mediji su napravili uži spisak od tri imena koja su bila povezivana sa Totenhemom: Luj Van Gal, Frank De Bur i Maurisio Poketino.

Gotovo na svim navijačkim forumima, sajtovima i Tviter profilima ponuđena je bila anketa: "Koga biste hteli za novog menadžera?". Bukvalno na svim mestima je redosled bio sledeći: 1. Van Gal 2. De Bur 3. Poketino.

Prednost Holanđanina, koju su mu svi navijači davali, bila je u njegovom iskustvu. Van Gal je tada bio selektor Holandije, sa kojom je igrao formaciju sa tri igrača u poslednjoj liniji, pa je to bila jedina zamerka. Njegovog sunarodnika De Bura navijači su preferirali jer je sa Ajaksom igrao lep fudbal i očekivali su da to isto primeni i sa Sparsima ukoliko ih preuzme. Poketino… pa nepotrebno je reći da ga niko nije želeo tada. Bio je poslednji izbor navijača zbog toga što ni u Espanjolu, a ni Sautemtponu "ništa nije uradio".

Kraj mukotrpne sezone 2013/14. Šervud odlazi 13. maja, dve nedelje kasnije 27, Danijel Levi postavlja čoveka kog, grubo je baš reći da ga navijači nisu želeli, već jednostavno nisu imali poverenje u njega – Maurisija Poketina.

Odlučni smo u nameri da navijačima pružimo napadačku igru i da donesemo uspeh koji svi želimo da postignemo,

izjavio je tada Argentinac na predstavljanju navijačima.

Poketinu je tada ukazano petogodišnje poverenje, koje se navršava za 16 dana. Može se reći da je proteklo i više nego dobro. U kakvom je stanju bio klub tog maja: igračkom, finansijskom, sa kakvim ambicijama i rezultatima… to se prosto ne može porediti sa majom 2019. godine.

Poketino je započeo kompletnu rekonstrukciju tima, postavljajući svoje korene i ideje. Imao je jasan cilj i plan šta želi – samo mu je bilo potrebno vreme.

FOTO: Twitter/SpursOfficial

Prva sezona i prvo finale

Prvo leto nije bilo toliko burno na transfer pijaci. Posle fijaska godinu dana ranije kada je potrošeno 100+ miliona na sedmoricu igrača, ništa drugo se nije ni očekivalo. Poketino je prvog leta potpisao petoricu igrača: Bena Dejvisa i Mičela Vorma, koji su mu bili prva pojačanja, Erika Dajera, Bendžamina Stambulija i Federika Facija. Otišli su: Majkl Doson, Sandro, Gilfi Sigurdson, Džejk Livmor i Urelio Gomeš.

Već na prijateljskim utakmica se videlo da je igra dosta drugačija u odnosu na ranije sezone, ali je problem bio što Argentinac nije imao igrače da primeni ono što je zamislio. Odbrana "Pevaca" je bila katastrofalna, nešto nalik Arsenalovoj ove. Svaku utakmicu su skoro počinjali iz minusa od jednog gola i sa 53 primljena imali su 6. najgoru odbranu lige, ubedljivo najgoru u vrhu tabele.

Poketinov debi na klupi Totenhema bio je na "Apton Parku" protiv Vest Hema. Loris na golu, Kajl Noton uz desnu aut liniju, Deni Rouz uz levu, Erik Dajer i Junes Kabul u srcu dobrane. Sredinu su držali Etijen Kapue i Nabil Bentaleb, dok su Lamela, Eriksen i Lenon bili podrška Emanuelu Adebajoru u napadu. Pet igrača iz tog tima još uvek je tu. Totenhem je u svom stilu, teškom mukom dobio taj meč. Kajl Noton je isključen u prvom poluvremenu, Mark Noubl promašio penal, a zatim Erik Dajer na asistenciju, tada rezerviste, Harija Kejna, postiže gol u sudijskoj nadoknadi i donosi prva tri boda.

Start sezone nije bio lak. Četiri poraza u prvih devet utakmica, dva remija i samo tri pobede i postavljalo se pitanje: Da li je Argentinac pravi čovek za ovaj posao? Najviše mu se zameralo što je ukazivao šansu Kabulu, Kapueu i Adebajoru koji su iz utakmice u utakmicu ubedljivo bili najgori na terenu. Presudni trenutak u celoj priči, bar što se te sezone tiče, je utakmica sa Aston Vilom na gostovanju 2. novembra. Totenhem je gubio do 84. minuta. Čadli najpre izjednačuje, da bi Hari Kejn golom iz slobodnog udarca doneo trijumf – ponovo u 90. minutu! Poketino je nakon tog meča potpuno promenio postavu. Pomenuta trojka više nije imala mesta u timu, Kejn je nakon odličnih igara u periodu od avgusta do oktobra dobio zasluženo mesto u startnih 11, Facio zauzeo mesto u odbrani, a Rajan Mejson na sredini terena.

Poketino je već u svojoj prvoj sezoni uspeo da donese klubu jedno finale. Posle samo osam meseci rada uveo je ekipu u finale Liga kupa, gde su na "Vembliju" poraženi sa 2:0 od Čelsija. Sezona u Premijer ligi je završena na petom mestu sa šest poena manje od Mančester Junajteda, što je na kraju bilo i pristojno kada se uzme u obzir na šta je ličila ekipa na terenu. Učešće u FA kupu i Ligi Evrope nije bilo baš za pomen.

Tim koji je argentinski menadžer nasledio te sezone bio je mentalno preslab sa igračima koji nisu imali samopouzdanje i koji su na megdan sa jačim ekipama išli spuštenog garda, dok su se navijači molili da prime što manje golova.

Ako se nešto dobro moglo izdvojiti iz te prve sezone, to je – Hari Kejn.

Foto: Julian Finney/Getty Images

Leto 2015. kao put budućeg Totenhema i sezona za sazrevanje

Smatram da je leto 2015. bilo ono koje je oblikovalo buduću ekipu Totenhema, kako će klub izgledati u sezonama koje dolaze i kako igrati. Kao i Gvardiola u Mančester Sitiju, Poketino jednostavno nije mogao da uspostavi svoj sistem za samo jednu sezonu u timu koji mu je neko drugi pravio. Tog pomenutog leta pred start sezone 2015/16, Poketino se zahvalio velikom broju igrača, ali nije previše dovodio – samo pet pojačanja.

Zadržan je kostur u vidu Lorisa, Eriksena, Dembelea i Vertongena. Sređena je odbrana, gde je doveden Tobi Alderveireld kako bi sa svojim kolegom iz reprezentacije i dugogodišnjim saigračem iz Ajaksa, Janom Vertongenom, držao bedem ispred gola Lorisa. Kajl Voker je za razliku od prethodnog prvenstva kada je propustio 2/3 sezone, sada ušao spreman. I u njemu i Rouzu, Poč je imao sasvim dobre bekove. Kejn je nakon nestvarne prve sezone imao je zagarantovano mesto u napadu, dok je Eriksenu i Lameli doveden Son. Dembele je postao važan šraf na sredini terena i pored toga što je sezonu ranije mahom bio rezervista Mejsonu i Bentalebu (nešto što sada zvuči neverovatno), dok su dva Poketinova "izuma", veoma bitna za igru ekipe i prvu postavu bili – Erik Dajer i Dele Ali.

FOTO: Twitter/SpursOfficial

Dele Ali je potpisan poslednjeg dana zimskog prelaznog roka u prvoj sezoni. Ostao je Miltonu do kraja šampionata, da bi se Totenhemu priključio na kraju sezone. Tokom leta nije bilo poznato da li će ga Poketino zadržati u timu ili negde proslediti na pozajmicu. "Audi kup", koji su igrali Totenhem, Bajern, Milan i Real tog leta je pokazao da mladog Engleza i te kako treba zadržati u timu. Gurao je loptu kroz noge Modriću i Krosu, igrao sa tolikim samopouzdanjem kao da ima nekoliko godina iskustva i bilo je jasno da Totenhem dobija mladu zvezdu. Sezonu je počeo na sredini terena, ali je ubrzo gurnut ofanzivnije i dobio značajno veću slobodu.

Taj kup je doneo jedan, možda i najbolji Poketinov "izum" – Erika Dajera. Englez je došao u Totenhem godinu dana ranije iz Sportinga kao štoper. U prvoj sezoni je najmanje igrao svoju prirodnu poziciju i usled povrede Vokera, često bio na mestu desnog beka. Sparsima je falio defanzivni vezi, kog nisu imali od odlaska Skota Parkera, i to je bio jedan od većih problema nekoliko sezona unazad. I pored prodaje Kapuea, Stambulija i Paulinja, Poketino nije hteo da dovede nijednog veznjaka tog leta – već je Dajera "gurnuo" na tu poziciju. Dajer, iako je Englez, prošao je školu fudbala u lisabonskom Sportingu i po igri se dosta razlikuje od engleskih igrača koji su prve fudbalske korake ostvarili u akademijama na Ostrvu. Dajer je u godinama koje dolaze postao jedan od najzahtevnijih igrača i neko ko je svake sezone igrao po 50-ak utakmica u sezoni na nekoliko pozicija u timu.

Druga sezona je donela novi napredak i neočekivanu borbu za titulu sa neočekivanim rivalom Lesterom. Problem druge sezone bila je baš prekratka klupa, pa tako kada god bi Musa Dembele bio povređen, nije postojala adekvatna zamena, kao ni za Kejna. Nedostatak iskustva je bio još jedan presudan faktor.

Poketino je počeo da gradi tim za budućnost i da stvara igrače. Kejn, Ali, Dajer uz Rouza i Vokera, činili su okosnicu engleskog nacionalnog tima u godinama koje slede. Hari Viks je takođe u međuvremenu postao deo "Gordog Albiona", pa je često bio slučaj da u startnoj postavi igra i po pet domaćih fudbalera što je za timove u Premijer ligi, posebno za one u vrhu, gotovo nezamislivo. Pored igrača koji su tu nekoliko godina, Poketino je pridodao i dosta mladih i napravio sjajan spoj i veoma kompaktnu ekipu.

Ovo je dobra lekcija za nas. Mi smo najmlađa ekipa u ligi. Veoma smo ponosni i naši navijači moraju da budu ponosni. Imamo veliki potencijal za budućnost,

izjavio je menadžer "Pevaca" nakon remija sa Čelsijem koji je krunisao Lester u novog šampiona.

Sezona 2016/17, totalni fudbal i nova borba za titulu

Ako mene lično pitate koja je najbolja Totenhemova sezona, kada sam sa pravim uživanjem gledao ovaj tim, nemam dilemu – sezona 2016/17. Ostaje velika žal što taj tim nije osvojio bar jedan trofej. Pred start sezone dovedena su četiri pojačanja: Viktor Vanjama, Vinsent Jansen, Musa Sisoko i Žorž-Kevin Nkudu. Klub se oslobodio Bentaleba, Mejsona, Kerola i Čadlija. Sa Vanjamom je dobio veliku čvrstinu i Dembele i on su bili prave zveri na sredini terena. Poketino je te sezone često išao između formacija sa tri igrača pozadi 3-4-2-1 i klasične 4-2-3-1. Dajer je mogao lako da prelazi iz odbrane u vezu i obrnuto, tako da je formacija često znala da se menja tokom utakmice.

Sezona u Premijer ligi prosto nije mogla biti bolja: najviše datih golova, najmanje primljenih, rekordan broj poena, pobeda, samo četiri poraza (najmanje u ligi), čitave sezone bez poraza na svom stadionu gde su ispuštena samo četiri poena, četiri igrača sa dvocifrenim brojem golova, najbolji strelac lige i drugi najbolji asistent… nešto što će se teško ponoviti. Ali, ipak, Čelsi se te sezone dokopao Premijer lige.  I dalje tvrdim da klub nije odlučio da te sezone igra Ligu šampiona na "Vembliju"  da bi ta ekipa možda daleko dogurala i u tom takmičenju, koje je ovako završeno u grupnoj fazi. Seriju ispadanja u polufinalu Poketino je počeo porazom od Čelsija na "Vembliju" u FA kupu. Argentinac sam snosi zasluge za poraz, jer je ispao tvrdoglav i nije želeo da promeni formaciju i pusti Dejvisa na mestu levog beka (Rouz je bio povređen), već je probao sa Sonom na poziciji levog spoljnjeg.

Foto: Totennham Hotspur Offical twitter

Fudbal koji je te sezone Poketino igrao bio je ubedljivo najbolji u ligi i neka prekretnica u narednim sezonama, bar što se izbora formacije tiče.

Prelaz na "Vembli", godinu i po dana bez pojačanja i finale Lige šampiona

Čudne – reč kojom mogu da se opišu poslednje dve sezone. U ekipi bukvalno ništa ne funkcioniše kako treba. Može se slobodno reći da se otišlo korak unazad u odnosu na sezonu 2016/17. Prošle sezone igranje na "Vembliju", ispušten veliki broj poena, povrede igrača koje su bile prisutne skoro svakog vikenda, problemi oko ugovora. Zatim kašnjenje sa izgradnjom stadiona, još gore povrede ove sezone, igranje na stadionu Miltona, preseljenje na novi stadion, spekulacije oko odlaska Poketina, kao i velikog broja igrača.. sve je to obeležilo poslednje dve sezone.

I pored svega toga pomenutog – Poketino je ekipu poveo do trećeg mesta prošle i verovatno četvrtog ove, do polufinala FA kupa i Liga kupa i do finala Lige šampiona.

Ono što je koštalo ekipu ranijih godina, nedostatak iskustva, konačno više ne predstavlja problem. Poketino je naučio iz poraza od Juventusa, kada ga je Alegri promenom formacije na poluvremenu potpuno nadmudrio, što je primenio u meču sa Ajaksom, a i često osporavani plan B koji ranijih sezona nije imao, konačno je pronašao.

Sposobnosti Poketina su ove sezone došle do veliko izražaja. Nije bilo Kejna dosta dugo, Son je imao dva turnira sa reprezentacijom, Vanjama potpuno ispao iz ritma zbog velikog broja povreda, Ali i Dajer imali rekordan broj propuštenih utakmica, dok je Eriksen verovatno odigrao i svoju najslabiju sezonu od dolaska u klub. Pored svega doga sezona je otišla korak napred – bez ijednog jedinog pojačanja. Fernando Ljorente je nakon dosta loše prošle sezone, ove pokaza svoje kvalitete u nedostatku Kejna, Mura postizao neverovatno važne golove, a Musa Sisoko od najgoreg igrača u klubu postao verovatno najbolji ove sezone.

Poketino je naučio na svojim greškama. Porazi u polufinalima od Čelsija i Mančester Junajteda su isključivo njegova greška, kao i pomenut meč sa Juventusom. Ali je konačno iz tih svojih poraza naučio nešto.

Kada je Totenhem obezbedio prolaz dalje remijem protiv Barselone, posvetio sam tekst Poketinu i napisao sledeće:

Maurisio Poketino je menadžer koji ćuti, radi i donosi rezultate, koji su i mnogo veći od realnih dometa tima. Menadžer koji se ne žali na probleme koje ima, već pokušava da sa raspoloživim resursima stvori nešto – a stvorio je mnogo.

FOTO: Twitter/SpursOfficial

Posle plasmana u finale Lige šampiona stvorio je još više.

Rezultati u poslednje dve sezone najvećim delom njegova su zasluga, jer malo koji trener bi uradio ono što je on uradio sa ovom ekipom. Ne potcenjujem tim. Mnogi igrači su sazreli, nisu više mladi da mogu da se vade na tu kartu koja je često bila izgovor, ali Poketinov dobar odnos sa igračima dolazi do izražaja. Partije protiv Mančester Sitija i Ajaksa najviše idu u prilog tome. Kao što su nekada Atletikovi igrači život ostavljali na terenu za Simeonea, to isto sada rade Totenhemovi za Poketina.

Argentinac je više puta tokom sezone isticao da cilja samo najveće trofeje (Premijer ligu i Ligu šampiona) i da bi klub bio veliki mora tu da se takmiči. Sve koji su sumnjali razuverio je posle nekoliko meseci.

Status polovine igrača, kao i nekih vodećih igrača u timu, pod velikim je znakom pitanja. Da li osvojili Ligu šampiona ili ne, Totenhemu slede velike reforme, koje bi mogao da predvodi sam Maurisio Poketino. On je na konferenciji za medije pre meča sa Evertonom izjavio da ne želi da ostaje u ekipi koja nema plan.

Nisam otvoren po pitanju da počinjem novo poglavljen bez plana, bez jasne ideje i bez transparentnošču. Znam veoma dobro kako ovaj biznis funkcioniše i moramo funkcionisati na drugačiji način. Ukoliko želimo da svake sezone igramo završnicu Lige šampiona, potreban nam je plan. Plan mora biti drugačiji od onog kako smo funkcionisali prethodnih pet godina. Ukoliko ne, bio bih glup ukoliko bih ostao.

Novi stadion, novi trening centar, znatno veći godišnji prihod, odličan menadžer, kvalitetna ekipa… na Danijelu Leviju je da konačno promeni politiku i približi Totenhem još više evropskom vrhu.. jer sada je pravi trenutak za tako nešto, i Poketino je to zaslužio!

FOTO: printscreen

FOTO: Twitter/SpursOfficial

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još