Kad muškarci plaču – ti češ tražiti povišicu i otići, a ja ću zauvek biti tu - Admiral Bet SPORT

Kad muškarci plaču – ti češ tražiti povišicu i otići, a ja ću zauvek biti tu

Nemanja Đorđević
Photo by Matthias Hangst/Bongarts/Getty Images

Fudbal je sam po sebi čista emocija, ali ima perioda kada se ono što osećamo zbog dvadesetdvojice muškaraca koji trče za loptom ne može meriti ili porediti sa bilo čim.

Spomenuti period često ume da varira intenzitetom i dužinom – od nekoliko dana do nekoliko nedelja – ali je ipak lako utvrditi da "epicentar ludila" staje negde u intervalu između 90 i 120 minuta, ne uključujući potencijalnu "predinfarktnu" penal seriju.

Tada sve što je zaista važno i bitno postaje apsolutno nebitno, a vaše misli i svi tipovi energije koje emitujete usresređeni su na samo jednu stvar – pobedu vašeg tima.

Tada, ono što je nemoralno postaje moralno – tada se ne biraju način i sredstva kako bi se stiglo do cilja.

Tada je jedino važno da vaš tim posle poslednjeg sudijskog zvižduka visoko podigne ruke iznad glave, dok se vi u transu grlite i radujete sa ljudima koje ste po prvi put u životu videli – na tribini, u pabu, kafani, u lokalnoj "buvari", kladži…

Photo by Julian Finney/Getty Images

Kao i svemu u životu, i u fudbalu postoje lepi i manje lepi trenuci, kao i oni ružni i oni koji vas teraju da se osećate kao da se nešto "zaista važno" desilo.

Opet, onima koji ne dele tu strast, usudiću se da kažem i ogromnu ljubav i posebnu privrženost, to je gotovo nemoguće objasniti… Verujte mi, probao sam.

Ali neću odustati, a sada imam i dodatnog "keca u rukavu" ukoliko sve drugo zakaže…

Mančester Junajted je prošle srede postao prvi tim u istoriji Lige šampiona koji je u revanšu nokaut faze uspeo da nadoknadi dva gola minusa iz prvog susreta, pobedivši skupoceni Pari Sen Žermen usred Pariza (3:1).

Iako momcima Ole Gunara Solskjera gotovo niko nije davao ni promil šanse, posle poraza na "Old Trafordu", "Crveni đavoli" su nam još jednom pokazali zašto je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu.

Photo by Shaun Botterill/Getty Images

I dok su Junajtedovci u transu, navijači "Svetaca" doživeli su još jedan šamar u nizu. Iako su Naser Al-Kelaifi, predsednik i vlasnik kluba, i njegova "svita"  od 2011. uložili frapantnih 1,1 milijardi evra samo za Rškupovinu pojačanja.

Samo godinu dana pošto je Barselona takođe ispisala istoriju u okršaju sa njima, odnosno nadoknadila četiri pogotka minusa iz Pariza (4:0) i ostavila celu planetu u šoku (6:1),  dok Parižani još uvek nisu prošli dalje od četvrtine finala elitnog takmičenja.

Da sve bude još gore, i ovoga puta – poput onog na "Kamp Nou" prošle sezone – neverica je usledila u poslednjim trenucima susreta, kada je Markus Rašford hladnokrvno realizovao jedanaesterac protiv Đanluiđija Bufona.

U sekundi, gotovo 50.000 navijača na "Parku prinčeva" zanemelo je, odmahujući glavom dok su im se oči punile suzama.

Momak pod imenom Sokratesinjo savršeno je opisao kako se svi mi osetimo u tom trenutku, otvorenim pismom sa jakom porukom svim igračima koji nose dres tima iz glavnog grada Francuske:

Dragi igrači Pari Sen Žermena, da li postoji iko iracionalniji od fudbalskog navijača?

To je bilo pitanje koje sam sebi postavio ovog jutra, posle novog razočarenja, razočarenja koje je "prelilo čašu"…

Tačno je da količina naših emocija nije proporcionalna na naš uticaj na samu igru. Za razliku od vas – mi nismo na terenu. Istovremeno, koliko god naša podrška bila iskrena i glasna – ne postiže golove.

I dok se osećam jadno u svojoj bedi, jasno mi je kako delujem onim ljudima koji su daleko manje strastveni od mene.

Trudim se da shvatim zašto se osećam toliko srećno kada pobedite, ali i zašto se, kao u situaciji od sinoć, osećam toliko slomljeno kada odlučite da uprskate.

Photo by Vladimir Rys/Bongarts/Getty Images

Nije kao da smo prijatelji, a verovatno se nikada nećemo ni sresti… Štaviše, vi ni ne znate da ja postojim.

Vi se brzo vraćate u vaš udobni život profesionalnog fudbalera. Vraćate se u svoju dnevnu rutinu i kroz samo nekoliko dana utakmica će za vas biti samo loša uspomena…

Uskoro ćete sa svojim agentima nastaviti razgovore oko povećanja plate ili o vašoj budućnosti u Španiji, Engleskoj ili nekom drugom mestu.

Koga briga, ionako je to samo posao za vas.

S druge strane, mi navijači se nekako uvek trudimo da sve što se dešava gledamo iz drugačije perspektive.

Znamo da je to "samo igra", da se istovremeno odvijaju daleko ozbiljnije stvari i da se naše boljke mogu smatrati i neukusnim.

Ali, kada je sudija odsvirao kraj, osećali smo se izdano po ko zna koji put. Odlučio sam da kažem sebi: što je mnogo – mnogo je.

Nije mi imalo smisla da se toliko potresem zbog nečega što je sport. Opet, duboku u srcu, znao sam da to neće biti moguće… Već do vikenda ponovo me je obuzelo… Fudbal mi donosi previše radosti da bih se deprimirao zbog vas…

Mogao sam da se rodim u Renu, u Bordou ili u Mančesteru, ali je sudbina htela tako da to bude u Parizu.

Sasvim obična priča o momku koji je otkrio fudbal kao dečak, pa zajedno sa svojim ocem odlazio u "Camp des Loges" (prim. aut – trening centar PSŽ) i "Park Prinčeva".

Photo by Julian Finney/Getty Images

A, od tada, od tog trenutka to više nije bio "samo sport", već je postalo deo priče koju svi mi delimo, deo našeg identiteta.

Upravo zbog toga mi navijači, za razliku od vas igrača, ne možemo da promenimo tim. Bilo bi to, prosto, previše bolno za nas.

Opet, koliko god da je svaki novi neuspeh bolniji od prethodnog, iako postoje i trenuci sramote i besa… Mi ćemo uvek biti ovde, mi nećemo otići nikuda.

Nastavićemo da navijamo i da besnimo na one koji budu došli posle vas. Na isti način kao što je bio slučaj sa vama, kao i onima koji su bili ovde pre vas… To je ono što simbolizuje našu strastvenost.

To je nešto čije značenje ćete nekada morati da shvatite, pre nego što se potpuno i samo orijentišete i koncentrišete na svoje karijere.

Photo by Michael Regan/Getty Images

Verovatno nikada nećeš pročitati ovo pismo. Čak i ako slučajno nabasaš na njega – pomislićeš da ipak malo preterujem.

Znaš šta? Nije me briga.

Zapravo, ovo nisam ni napisao zbog tebe… Ovo je više za mene i sve druge navijače koji se osećaju odbačeno danas.

"Ici c’est Paris…" (Ovo je Pariz) – i ovde nije uvek sve lako.

U potpisu, vaš Sokratesino.

https://millenniumbet.rs/app/sport

Photo by Matthias Hangst/Bongarts/Getty Images

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još