15:04 - Millennium sport

15:04

Nemanja Đorđević
Photo by Alex Livesey/Getty Images

Na današnji dan, pre tačno 61 godinu, dogodila se jedna od najvećih tragedija u istoriji fudbala.

Šestog dana februara 1958. godine avion sa ekspedicijom Mančester Junajteda krenuo je iz Beograda ka Ostrvu, ali tamo nikada nije stigao.

Legendarna generacija koju je sa klupe predvodio menadžer Mat Bazbi, danas nosilac tritule sera, vraćala se iz prestonice nekadašnje Jugoslavije sa utakmice četvrtine finala Kupa šampiona protiv Crvene zvezde (3:3) i potom sletela u zavejani Minhen na redovno dosipanje goriva…

Avion nacionalne kompanije "British European Airways" nije uspeo da poleti iz prva dva pokušaja zbog problema sa levim motorom, da bi posle intervencije tehničara odlučeno da se pokuša još jednom…

Nažalost, treći je bio koban…

"Svi letovi su otkazani, sutra letimo za Mančester", glasio je telegram Dankana Edvardsa, momka kome su predviđali briljantnu budućnost, posle drugog neuspešnog poletanja.

Umro je 15 dana kasnije u bolnici sa svega 22 godine, a mnogi ga i danas smatraju najboljim engleskim fudbalerom u istoriji.

"Elizabeten" nije uspeo da se odlepi od zaleđene piste i završio je u obližnoj kući šestočlane porodice.

Iako je istraga najpre kao glavnog odgovornog isticala kapetana Džejmsa Tejna, koji je odbio prenoćište u Minhenu zbog poštovanja reda letova, kasnije je ustanovljeno da je do nesreće došlo zbog, pored zaleđenosti piste, kako je nezvanično saopšteno – velike količine leda na krilima.

U trenutku je na pisti minhenskog aerodroma nastao "pakao" – vatre, krvi i delova letilice bilo je na sve strane, ali to nije sprečilo golmana Grega da najpre misli na druge, pa na sebe – bez razmišljanja utrčao u zapaljeni trup aviona i iz njega izvukao trudnu Veru Lukić, njenu ćerku Vesnu i diplomatu Nebojšu Tomaševića.

U letelici se, pored "Bazbijevih beba", nalazila i nekolicina navijača i novinara sa Ostrva, a od ukupno 44 osobe na letu preživela je 21.

Život su izgubili fudbaleri Geof BentRodžer BirnEdi KolmanDankan Edvards, Mark DžonsDejvid PegTomi TejlorLiam Vilan, sekretak kluba Valter Krikmer, trener Tom Kari i šef trenera Bert Vili, kao i osmorica novinara, turistički vodič Bela Miklos Vili Satinof, blizak prijatelj menadžera Bazbija.

Nesreću je preživelo devet igrača Junajteda i ser Bazbi, kao i nekolicina novinara i članova posade. Pilot i kopilot su takođe uspeli da prežive sam udar, s tim da je kopilot, Kenet Rajment, umro nekoliko sati kasnije u bolnici od teških povreda glave.

Čuveni novinar "Politike" Miroslav Radojčić nije stigao na avion jer je zaboravio pasoš kod kuće.

U Minhenu je tog popodneva bilo pravo zimsko vreme: padao je sneg, hladno, magla… A, prizor stravičan: olupine prepolovljenog aviona, tela na sve strane… Čuli su se jauci, dozivanje upomoć.

Devetnaestogodišnji Bobi Čarlton je pronađen na 50 metara od aviona. Ipak, uspeo je da se vrati i postane jedan od najboljih i najvećih ikada, iako je, još jedan ser, nedugo posle nesreće izgubio kosu od neizbrisive traume.

Strašne trenutke najbolje je opisao jedan od trojice preživelih novinara – Piter Hauard iz "Dejli mejla", diktiravši izveštaj iz bolničkog kreveta.

"Halo, Pit ovde”, javio je stenografu lista. "Piši brzo, u bolnici sam u Minhenu… Dva puta smo pokušavali da poletimo, a onda su mehaničari ugasili motore i detaljno pregledali sve instrumente. Najzad, dobili smo dozvolu za novo poletanje, zavalili smo se u sedišta i osetili kako avion klizi po snežnoj pisti. Ali, nije mogao na vreme da se odlepi od zemlje. Udarili smo u jednu kuću, avion se prepolovio na dva dela… Gorivo se prosulo i zapalilo. Mnogo plamena i leševa…".

Samo su još Denis Vajolet, najbolji strelac tima, Albert Scanlon, Bil Folks i Hari Greg uspeli da se vrate na teren.

S druge strane, Ken Morgans, Džon Bari, Džeki Blankflauer i Rajan Vud nikada više nisu igrali fudbal…

Briljantna generacija Junajteda, sastavljena od igrača u ranim dvadesetim, potpuno je dominirala engleskim fudbalom u to vreme i očekivalo se da će dominaciju preneti i na "Stari kontinent".

Međutim, posle tragedije sve je stalo – Junajted će sledeći trofej osvojiti u FA kupu, pet godina kasnije, a prvak Evrope prvi put će postati deset godina posle Minhena – na čelu sa Bazbijem, odnosno Čarltonom, ali i Denisom Loom, Džordžom Bestom…

Čelnici Crvene zvezde su zvanično zatražili od Evropske fudbalske unije (UEFA) da titulu dodeli britanskom klubu, ali je ta inicijativa, iz razloga znanog samo za UEFA, odbijena, dok je strašan događaj stvorio neraskidivu vezu između dva velikana.

 

Kao i svake godine, navijači najpopularnijeg britanskog kluba okupiće se ispred časovnika podno južne tribine… Časovnika koji će zauvek pokazivati tri časa i četiri minuta – tačno vreme kada će "Crveni đavoli" još jednom horski zapevati pesmu ‘The Flowers of Manchester’ u njihovu čast.

"Sve u vezi s tim danima neizbrisivo je urezano u moje pamćenje. Bili su to vrhunski fudbaleri i sjajni momci i prijatelji. Utakmica je bila neverovatna, Mančester je vodio sa 3:0, a onda smo mi uspeli da izjednačimo i imali smo prilike za potpuni preokret. Najbolja šansa je bila moja, ma stopostotna! Ali promašio sam, i oni su se plasirali u polufinale. Pošto nas je Junajted prethodno dobio na Old Trafordu sa 2:1, da sam ja pogodio za 4:3 igrala bi se majstorica, najverovatnije tri dana kasnije u Italiji. Oni se u tom slučaju ne bi vraćali kući iz Beograda… Ma, ko zna koliko puta sam sebi rekao ‘E, Šeki, kud bre nisi bio bolji golgeter, svi ti momci bi ostali živi da si zatresao mrežu", rekao je jednom prilikom Dragoslav Šekularac.

Photo by Alex Livesey/Getty Images

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još