Iza reflektora Premijer lige - kokain, alkohol i put beznađa - Admiral Bet SPORT

Iza reflektora Premijer lige – kokain, alkohol i put beznađa

Nemanja Đorđević
Foto: Twitter@ george_green10

Oktobar 2011. godine, petnaestogodišnji Džordž Grin putuje u London kako bi se oprobao u Totenhem Hotspuru.

Međutim, jedan telefonski poziv promenio je sve, pošto je Everton postigao dogovor sa Bredford Sitijem o kupovini njihovog školarca za velika dva miliona funti.

Grin potpisuje ugovor na dve i po godine, dobija bonus za potpis od 45.000 funti, u tri rate jednake rate (ni to nije pomoglo), i vrlo obećavajuću budućnost među “Karamelama“.

Četiri godine kasnije, stoji na železničkoj pruzi blizu svog rodnog grada, čekajući sledeći voz kako bi mogao da okonča život.

Grinove nade da će postati igrač Premijer Lige uništene su toliko puta viđenom “kombinacijom“ – kokainom i alkoholom.

“Bio sam u tolikim dugovima, mislio sam da sam izgubio svoju partnerku zbog upotrebe droga, dok nisam ni video način koji će me ikada vratiti fudbalu“, rekao je dvadestodvogodišnjak za BBC.

Sada u šestoligašu Česteru, Grin nema sumnju u čemu je bio problem, dobio je mnogo, prebrzo – dok otvoreno govori o samouništenju, depresiji i planovima kako bi barem pokušao da ponovo izgradi život.

Mentalno zdravlje i zavisnost je svakodnevna bitka. Trudim se najbolje što mogu“, kaže on, “Ako drugi mogu da uče iz mog iskustva, rado bih pomogao“.

 Kokainska zavisnost od 2.000 funti mesečno

Dejvid Ansvort, šef Evertonovog U21 tima, bio je taj koji je saopštio loše vesti uplakanom Grinu, tada devetnaestogodišnjem igraču, da više nije potreban posle pozajmice u četvrtoligašu Tranmer Roversu 2015.

A, ne tako davno, kada je kao srednjoškolac stigao na “Gudison Park“, vrlo brzo su ga uporedili sa jednim Vejnom Runijem, legendom Mančester Junajteda, evropskog fudbala i najboljim stelcem u istoriji repretentacije Engleske.

Grin je otišao bez odigrane utakmice za prvi tim, uz pet nedelja “staža“ u londonskoj “Priori“ bolnici, specijalizovanoj bolnici za lečenje mentalnog zdravlja i zavisnosti.

Everton je sve to platio, mislim da je bilo oko pet hiljada funti nedeljno“, iskren je “klasić“ Džona Stounsa i Rosa Barklija.

Pre nego što sam napunio 18 godina, niste mogli da me vidite na ulici noću. Kad sam napunio 18, kao da se otvorio novi svet. Pio sam, drogirao se i igrao fudbal. Prvi put kad sam uzeo drogu, otišao sam u pab da gledam fudbal (utakmicu) sa prijateljima. Ponudili su mi kokain i to je promenilo moj život“.

U početku je bio u stanju da sakrije svoju lošu naviku od Kevina Šidija, trenera omladinaca, ali uskoro je uzimao 30 grama mesečno i život je počeo da mu se otima kontroli.

Trošio sam više od 2.000 funti mesečno. Sećam se jednog ponedeljka kada je trebalo da budem na treningu ujutru. Nisam se probudio do podneva. Noć pre nego što sam otišao u kuću prijatelja na piće i drogu, mislim da je bila alarm za Everton. Sećam se da sam jedne večeri zvao socijalnog radnika u Evertonu. Plakao sam i rekao mu da mi je potrebna pomoć. Ubrzo posle toga sam primljen u Priori“.

“Zaradio sam 500.000 funti – imam i iPad da to i dokažem“

Foto: Twitter@george_green10

Grin, koji je takođe igrao u škotskom Premijeršipu za Kilmarnok, veruje da je zaradio najmanje 500.000 funti igrajući fudbal.

Imam i iPad da to i dokažem. Eto koliko je moj život bio upropašćen zbog droge. Sve sam propustio. Stidim se. Dobar noćni provod? Lako bih na njega potrošio 1.500 funti. Večera bi koštala između 200 i 300 funti. Bio sam u fazonu – ’Hajde da uzmemo bocu šampanjca’. Onda bi došla neka devojka i sela pored mene i ja bih i nju pitao da li želi bocu šampanjca?. Novac koji sam ja zarađivao, mislio sam da nikad neće prestati da dolazi.

Uživao sam u životu i svi su želeli da znaju ko sam ja. Nikad nisam upoznao ljude koji bi me držali na pravom putu. Svi oko mene su pili i drogirali se i ja sam pao u začarani krug.

Dobio sam potpuno novi Mercedes Benz A klase i napravio sam oko 4.000 funti štete. To se desilo zbog vožnje u alkoholisanom stanju. Bio sam nerazuman, pio sam i vozio svuda“.

 “Nije bilo moje vreme da idem“

Foto: Twitter@george_green10

Grin je igrao za četiri kluba u roku od 14 meseci posle napuštanja Evertona. Ubrzo pošto je otišao, potpisao je ugovor sa trećeligašem Oldamom na dve godine. Opet, posle samo pet meseci, njegov ugovor je otkazan uz obostranu saglasnost u novembru 2015. godine.

To je bilo zbog pića i droge, prestao sam da budem zaljubljen u fudbal i odlučio sam da ne želim više da igram“.

Nije pronašao način da spreči da sve ide nizbrdo. Osuđen je bio za vožnju pod uticajem alkohola, veći deo svoje zarade trošio je na alkohol i kokain, imao je problema i sa finansijama. Pored svega toga, patio je i od depresije. Ipak, nije mnogo prošlo dok nije ponovo zaigrao.

Nedelju dana od napuštanja Oldama, utočište je pronašao u amaterskom klubu iz Jorkšira – Oset Albionu, za “platu“ 80 funti po utakmici. Odnosno, za manje od šest meseci prešao je iz Evertona u osmu ligu Engleskog fudbala.

To je otprilike bio period i kada je razmišljao o samoubistvu.

Foto: pixabay.com

Odlazak iz Evertona me je jako pogodio. Stajao sam na šinama blizu Mirfild železničke stanice pored Devsburija, čekajući da krene voz. Sećam da je bilo oko osam ili devet sati uveče. Nisam napisao oproštajno pismo. To je bio pritisak svega što mi se dešavalo u životu. Droga, alkohol, moje psihičko stanje, nedostatak novca, fudbal nije išao dobro. Onda je preko razglasa išlo obaveštenje da je sledeći voz otkazan. Pomislio sam da je to znak da nije moje vreme da odem. Rasplakao sam se i otišao sa pruge“.

Grinovi mentalni problemi su se nastavili. Početkom 2017. godine, predozirao se dok je bio član  Salford Sitija.

Iz kućnog ormarića sa lekovima sam uzeo sve što sam mogao da nađem. Želeo sam da umrem“.

Bivši odbrambeni igrač Mančester Junajteda Gari Nevil, suvlasnik Salforda, ponudio je svoju pomoć i podršku.

Pozvan sam u njegovu kuću. Bio sam u bolnici pošto sam popio previše tableta. Pričali smo oko sat vremena o fudbalu i o stvarima koje bi Salford mogao da uradi da mi pomogne“.

 Pet meseci "čist“ i naslednik je tu

Foto: Twitter@george_green10

Grin sada živi u blizini Devsburija sa svojom dvogodišnjom kćerkom Dejzi i verenicom Čarli, dok mu je život iz korena promenio i novorođeni sin.

Nestalo je blještavilo novih automobila i gluvarenje koje je bilo sastavni deo njegovog života dok je bio u Evertonu. Umesto Mercedesa A klase, Grin sada vozi Kiu Rio, dok je od juna igrač Nanitona, člana Nacionalne lige sever.

Novca ima knap, ali ne krivi nikoga do samog sebe za sve ono što je proživeo, “čist“ je od aprila meseca i redovan na sastancima Anonimnih alkoholičara i kokainskih zavisnika.

Grinova mreža podrške zavisnicima uključuje i bivšeg odbrambenog igrača Aston Vile i engleske reprezentacije – Garija Čarlsa, izlečenog alkoholičara koji sada ima veliku firmu koja pruža podršku i brigu o ljudima koji imaju širok spektar problema, uključujući i depresiju i ovisnost o alkoholu i drogi.

 Ne postoji dan kad se ne čujem sa njim. On je spasilac“, dodaje Grin.

 “Da nema fudbala, bio bih mrtav“

Čester, klub koji su osnovali navijači, ima društvenu odgovornost, jednom nedeljno održavaju sesije sa ugroženim članovima koji imaju psihičke i zdravstvene probleme i nude im priliku da izađu iz problema i igraju fudbal.

Okupirao je sebe upoznavajući fanove Čestera, potpisujući autograme i slikajući se sa njima.

Grin se nada da će pričanjem o njegovim problemima, podići svest kod drugih po pitanju mentalnog zdravlja i ovisnosti.

Fudbal je jedina stvar u kojoj sam dobar. Bez njega, mislim da bih bio mrtav. Mislio sam da će moja karijera biti gotova ako izađem i počnem da pričam o svojim problemima sa drogom. Onda sam rekao sebi kako bi bilo dobro da jednom u životu budem iskren i priznam da imam probleme. Ako moja životna priča može da pomogne makar jednoj osobi, bio bih jako srećan da je ispričam. Mnogo sam srećniji, zdraviji i pozitivniji nego što sam bio“.

bbc.com/Nemanja Đorđević                                                          Foto: Twitter@george_green10

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još