Fudbal u četiri dimenzije – Diznilend, "novčić", rolerkoster i "Boginja" - Millennium sport

Fudbal u četiri dimenzije – Diznilend, "novčić", rolerkoster i "Boginja"

Nemanja Đorđević
Foto: Twitter@FIFA

Imao sam nekoliko nedostataka koje sam vremenom uspeo da nadomestim , vrednim i predanim radom na apsolutno svakom treningu. Praktično sam koristio samo levu nogu, nisam umeo da udarim loptu glavom, tačnije – radio sam to zatvorenih očiju. A, bio sam i spor, na kraće i duže staze. Šut iz daljine bio mi je, blago rečeno, slab. Usled svojih fizičkih nedostataka, nije mi trebalo mnogo da shvatim da ne mogu da uskladim svoje telo i brzinu misli u mom umu.

Moj um je u trenu govorio mom telu šta bi bilo dobro da uradi, ali je ono često bilo neposlušno. Nevezano s tim, od kada znam za sebe bio sam veoma samokritičan. Ali, isto tako sam verovao da mogu da nateram sebe da postanem bolji igrač”.

Da li biste poverovali da je ovo izgovorio čovek koji je u svojim rukama držao "Boginju"? Član velike jedanestorke "Selesaa", koja je 1970. zadivila svet i dobila zvanje najboljeg tima ikada? Čovek koji je šesdesetih godina proškog veka prkosio neprikosnovenom Peleu i napravio od Kruzeira veličinu?

Da sudbina često funkcioniše na čudne načine možda najbolje dočarava priča o napadaču iz Belo Horizontea, legendi "Plavih lisica", čoveku sa simpatičnim nadimkom – Tostao (novčič).

Priča Eduarda Gonsalveša de Andradea ima sve što i kvalitetna drama sa primesama trilera. Glavnog protagonistu sa britkim umom, težak početak, velika odricanja, surovi obrt, ali u daljoj perspektivi srećan kraj sa jasnom porukom.

Foto: Twitter@FIFA

Kao i manje-više svim Brazilcima, omiljena igračka bila mu je lopta. Na ulicama i ćoškovima glavnog grada države Minas Žerais – Tostao je, pored fudbalskog znanja, zaradio i upečatljivi nadimak.

Kako je često igrao fudbal sa starijima od sebe – uvek je bio najmanji na terenu. U to vreme, “tostao” je u Brazilu predstavljao kovani novčić najniže vrednosti, a i najmanji, dok legenda kaže da je kao šestogodišnjak postigao 47 pogodaka za ekipu svoje škole.

Isticao sam se zbog svojih mogućnosti pri pasu, driblinga, dobrog tajminga ispred gola. Ali, pre svega toga, zbog mogućnosti da predosetim šta će se dogoditi”, objasnio je Tostao svoje viđenje sebe, u knjizi – "Tostao, sećanja, mišljenja i refleksija na fudbal".

Već sada vam je jasno da se ne radi o običnom fudbaleru, koji daje “100 odsto svojih mogućnosti” na svakom meču. Uvek je bio brutalno iskren, često preterano samokritičan, duboko zamišljen na terenu. Upravo ga je to i izdvajalo i činilo vidljivim među veličinama kao što su Pele, Rivelino, Žairzinjo, Karlos Alberto…

Posedovao je mogućnost da precizno analizira svoje nedostatke, da bi zaključke pretvorio u rad na svojim prednostima. Uspeo je da pokaže da je s pravom bio član ekipe koja je zagospodarila svetom, a fudbalski fanatici dobili su novu zvezdu, nadasve posebnu i drugačiju.

Kako veliki igrači znaju šta je pravi potez? Pa, oni jednostavno znaju, ali u stvari ne znaju da znaju. Njihovo znanje nadilazi ljudsko poimanje”, uprostio je Tostao i dodao: “Žan-Klod Kili, čuveni francuski skijaš, trenirao je svoj um tako što je merio svaki trening na stazi, a kaže da je uvek ostvarivao približna vremena i na samoj trci. Primenio sam isti sistem na svoj trening, konstantno zamišljajući ‘okom mog uma’ da se sve odigrava na meču”.

Logično, svoju fudbalsku priču otpočeo je u mlađim kategorijama Kruzeira 1961, kao četrnaestogodišnjak, ali se tu zadržao samo godinu dana. Profesionalni debi imao je u dresu Amerike MG već u narednoj sezoni, koju je okončao sa 16 golova na 26 nastupa.

Ono što ga čini još specifičnijim je činjenica da nije bio klasična "devetka", štaviše – karijeru je počeo kao ofanzivni centralni veznjak, koji koristi svaku priliku da ugrozi protivnčki gol, a krasio ga je i neverovatan pâs.

Uvek je bio korak ispred svih na terenu, terajući vas da se zamislite da li stvarno zna gde će lopta. Možda ga je upravo to profilisalo i odredilo mu fudbalsku budućnost.

"Plavima" nije dugo trebalo da shvate da su napravili veliku grešku, a njegov povratak na “Mineirao” označio je početak nove ere kluba, jednog od pet koji nikada nisu ispadali iz lige.

Za deset godina, postao je živa legenda, predvodivši ekipu do pet titula prvaka države Mineiro (’65, ’66, ’67, ’68, ’69). Iako je u načelu igrao na sredini, uspeo je da ponese tri uzastopne nagrade za najboljeg strelca, a sa 249 golova na 378 susreta najbolji je strelac u istoriji kluba.

Od svih sezona u dresu Kruzeira posebno se izdvaja ona iz 1966. godine, kada je klub stigao do triple krune. Pored Saveznog šampionata, osvojen je i državni, a na sve to je dodat i Kup Brazila.

Tostao, Ze Karlos, Evaldo i drugovi bili toliko moćni te sezone da su porazili Peleov neprikosnoveni Santos tri puta, uključujući i trijumf u oba finalna meča za trofej Kupa. Narednog dana, slika Tostaa posle pobede, sa krunom na glavi, bila je na svim naslovnicama, uz komentar – “Novi kralj fudbala”.

Kada sam sutradan video slike bilo me je užasno sramota”.Ono što ga je činilo posebnim i omogućavalo mu da sagledava terenu kroz "više dimenzija" – umalo nije u sekundi nestalo.

Kruzeiro i Korintijans igrali su meč kišnog septembra 1969. godine, Tostao je predvodio napad svoje ekipe, ali se okliznuo i pao. Lopta se odbila tačno do štopera Ditaa, koji je, u skladu sa pozicijom na terenu, odlučio da je izbije “snažno i nikome”.

Pretpostavljate, lopta je pogodila Tostao pravo u facu, povredivši mu teško levo oko. Dijagnostikovano mu je teško oštećenje i dislociranost mrežnjače, a Svetsko prvenstvo je bilo na programu za manje od devet meseci.

Pokušao sam da ostanem miran. Najgore je bilo što je na početku sve bilo neizvesno i napeto, ali sam se brzo sabrao, samopouzdanje mi se vratilo i bio sam siguran da će sve doći na svoje. Počeo sam da pravim planove, operacija početkom oktobra, šest meseci oporavka, povratak na trening u aprilu – pa Mundijal u junu. I tako je i bilo”, otkrio je Tostao.

Mesec dana pre ključne kontrole u bolnici u Hjustonu, odlučuje da stavi svoje oko na svojevrstan test. Otišao je u Diznilend u Los Anđelesu i seo na rolerkoster, doktorima je preostalo samo da mu daju zeleno svetlo.

Međutim, tu nije bio kraj problemima. Samo nekoliko meseci pred smotru u Meksiku, došlo je do promene na klupi "Selesaa".

Žoaa Saldanu, kod kog je Tostao bio neprikosnoveni starter i putnik na SP 1966, zamenio je Zagalo, koji je više poverenja imao u Pelea. Ovakva situacija naterala je Tostaa da radi ono što najbolje ume – salgeda situaciju, razmisli i pronađe svoje mesto na terenu, a ujedno i put do istorije.

Nisam bio centarfor kakvog je Zagalo želeo, a ni veznjak kao ja mu nije bio potreban. I onda sam shvatio, potrebno je samo da budem spona između majstora ispred i iza mene. Dokučio sam da Selesau nedostaje takav igrač. Igrač koji je dobar tehničar, inteligentan, dobar paser, a ne samo golgeter”, objasnio je svoj put do mesta među besmrtnima.

Brazilci su u prvom meču lako izašli na kraj sa Čehoslovačkom (4:1), da bi zatim Engleze, branioce titule predvođene Bobijem Murom i Bobijem Čarltonom, savladali minimalnim rezultatom, a treća pobeda došla je protiv Rumuna (3:2).

Tostao je u svim mečevima bio starter, a najbolji nastup usledio je u četvrtini finala protiv Perua. Dva puta se upisao u strelce, uz jednu asistenciju, za veliku pobedu svog tima (4:2).

U polufinalu usledila je nova osveta Urugvajcima (3:1), da bi u epskom finalu na stadionu “Asteka” pred 107.142 gledaoca razmontirana Italija (4:1) za treće, trajno putovanje "Boginje" u Brazil.

Sa 18 godina izabrao sam fudbal, a ne odlazak na fakultet, jer sam shvatio da mogu da budem poseban igrač. Pratio sam dečački san da izgradim profesionalnu karijeru, odlučio sam da se polako obrazujem i stavim ‘svet na čekanje’. NIkada nisam gledao na fudbal kao na profesiju, već kao neku ozbiljnu, profitabilanu, opuštenu aktivnost – to nisam smeo da propustim”.

Da priča bude još neverovatnija, doktor koji ga je operisao u Teksasu Roberto Abdala Mura bio je imigrant iz savezne države Minas Žerais.

Tostao je želeo da mu se oduži za sve, poklanjanjem medalje namenjene osvajaču Svetskog kupa.

Nažalost, problemi sa povređenim okom nisu bili prošlost. Posle trijumfa u Meksiku odigrao je još jednu sezonu u Kruzeiru, zatim se odlučio da promeni klupske boje i grad, potpisavši za Vasko da Gamu.

Na rutinskom pregledu utvrđen je novi problem sa levim okom, koji je iziskivao novu operaciju. Ponovo je prošao kroz ceo proces, ali je na kraju oporavka dobio dijagnozu koja je značila najgore – kraj karijere u 27. godini.

Vid mu nije dozvoljavao da se bavi profesionalnim fudbalom, a svaki novi incident koštao bi ga levog oka. Za samo deceniju uspeo je da uđe u anale igre, da postaje jedna od ikona zemlje gde sve počinje i završava se sa fudbalom.

Nije stao ni posle okončanja karijere, 1975. godine postaje lekar, a ubrzo i profesor na univerzitetu. Nije davao izjave, delovalo je kao da se totalno otuđio od svoje najveće ljubavi.

Sve to moglo se protumačiti kao i svojevrsni bes ili razočaranje, ali je to samo bio trenutni životni put kojim je zaokupio svoje misli.

Ipak, nije mogao bez fudbala, pa se posle dve decenije "vratio". Prihvatio je pozivnicu da postane stručni konsultant i kolumnista za Mundijal u SAD 1994, a nije mu dugo trebalo da se zaljubi u sportsko novinarstvo.

Naravno, i tu je bio poseban, brzo je postao jedan od najboljih novinara u državi, a u njegovim tekstovima možete pronaći isto ono što i u njegovoj igri – video je ono što drugi nisu.

Sećam se da sam stajao usamljen u kafiću pres-centra na šampionatu 1994, kada mi je prišao jedan puniji, stariji gospodin sa željom da se upozna sa mnom. Bio je to Alfredo di Stefano, moj idol, jedna od najboljih devetki svih vremena”, za kraj, uvek iskreni, realni i neponovljivi Tostao.

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još