2002: Fudbalsko sveto tRRRojstvo i poslednja "samba" Brazila - Millennium sport

2002: Fudbalsko sveto tRRRojstvo i poslednja "samba" Brazila

Nemanja Đorđević
Photo by Tim De Waele/Getty Images

Šta će to da znači da si ti ustao ovako rano?”, upita moja majka.

Gde rano, počinje utakmica za deset minuta”, staloženo odgovaram, iako sam spavao čitava tri sata.

Pod jedan, ti kada treba da ustaneš pre deset izbija Treći svetski rat, a pod dva – da li ćeš stvarno gledati Kina – Kostarika?", ne dâ se krajnje zbunjena keva, dok uredno mesi testo za kiflice.

Aman, majko, nema veze ko igra, Svetsko prvenstvo je Svetsko prvenstvo Jednom u četiri godine, pa je svaki meč kao tebi epizoda `Nestašnih godina’ ili onog besmislenog ‘Beverli Hilsa’. S jedne strane Paulo Vončop i Rolando Fonseka, dok na klupi `braće’ iz Bloka 70 sedi Bora Milutinović, gde ćeš gotivnije… A i igrao sam 3+, tačnije ćale, vezao sa Dancima… Jao Vončop šta promaši”.

I tako…

Photo by Ross Kinnaird/Getty Images

Posle ovog razgovora, četvrtog juna 2002. godine oko pola osam ujutru, mojoj dragoj majci postalo je savršeno jasno koliko je moj odnos prema fudbalu poseban, a tako je ostalo i danas.

Ljubav prema najvažnijoj sporednoj stvari na svetu dovela me je do posla o kojem sam maštao, kada već nisam uspeo da postanem rasni špic ili barem baždareni zadnji vezni.

Prvi Mundijal koga se sećam, ruku na srce "kroz maglu", bio je onaj u Sjedinjenim Državama. Prve faze, kao i početka druge slabo, ali su mi zato mečevi četvrtfinala pa nadalje ostali urezani u pamćenje.

Usledila je Francuska, moj prvi Šampionat koji pamtim od prve do poslednje sekunde. Iako sam sa oduševljenjem pratio svaki meč, u ustima mi je ostao gorak ukus – posle poraza mog idola Ronalda i "Selesaa" u finalu od strane domaćina.

Nije da nisam voleo Zidana, koga uz Ronaldinja i spomenutog gospodina smatram najvećim fudbalerima koje sam gledao, i drugove, ali, nekako, nisam mogao da prežalim da "Debeli" nije osvojio "Boginju". Sa terena, a ne klupe kao ’94.

Photo by Paolo Bruno/Getty Images

Logično, praksu nisam menjao ni za prvi Mundijal u Aziji – Japanu i Južnoj Koreji. Počelo je poslednjeg dana maja, šokantnim porazom aktuelnih vladara Francuza od strane Senegalaca, a završilo se na najbolji mogući način.

Luis Nazario Ronaldo da Lima matirao je Nemce, ušao u istoriju i "Sveti gral" tamo gde mu je i mesto… Ali, krenimo redom…

Ispostaviće se da je to bio poslednji put da su Brazilci zaigrali "sambu", igrali tehnični savršen, predivan fudbal i okitili se petom titulom prvaka sveta. Ipak, ništa nije ukazivalo da će uspeh od pre osam godina biti ponovljen. Put kroz kvalifikacije bio je jedan od najtraumatičnijih za stanovnike zemlje kafe i fudbala u istoriji.

Isti čovek koji ih je predvodio do debakla 2014, Luis Felipe Skolari preuzeo je ekipu, koja se u tom trenutku nalazila ispod mesta koje vodi u baraž, nepunih godinu dana pre starta finalnog turnira.

Nije moćni Brazil, jedina selekcija koja je učestvovala na apsolutno svakom Mundijalu od 1930, briljirao ni posle promene selektora, ali je uz dosta muka i sa tri boda viška ipak uspeo da se domogne direktnog puta na Daleki istok.

Photo by Andreas Rentz/Bongarts/Getty Images

Problemi su se nastavili i pred sâm početak turnira, kada je Emerson povredio rame na treningu, pa je kao njegova zamena pozvan Rikardinjo. Nisu bili ubedljivi na startu, pošto su tek posle preokreta savladali Tursku (2:1), ali su ubedljivim trijumfima protiv Kine (4:0) i Kostarike (5:2) popravili utisak i obezbedili čelnu poziciju u grupi.

Realno gledano, ništa manje se nije ni očekivalo od ekipe čiji su članovi, između ostalih – Ronaldinjo, Rivaldo i Ronaldo, dok se Skolari odlučio za formaciju sa tri centralna beka.

Za suštu defanzivu bili su zaduženi Lusio i Roke Žunior, Edmilson je vrlo često pratio ritam ofanzivaca, provodivši većinu vremena praktično u vezi – kao podrška Žilbertu Silvi.

Bokovi su bili povereni neprikosnovenom kapitenu Kafuu, odnosno takođe legendarnom Robertu Karlosu, koji su činili možda i najbolji tandem bekova svih vremena.
Prednost među stativama, u odnosu na Didu, dobio je golman Palmeirasa Markos, a na konačnom spisku putnika našli su se i mlađani Rikardo Kaka, Beleti, Denilson, Vampeta…

U borbi za četvrtinu finala sastali su se sa Belgijancima, kada je upravo Markos bio jedan od najzaslužnijih za konačnu pobedu i korak dalje. Tadašnji kapiten "Đavola", Mark Vilmots silno ga je namučio, uspeo je da postigne i pogodak, ali je on poništen zbog diskutabilnog faula u skoku.

"Selesao" opet ništa nije igrao gotovo sat vremena, ali, kao i u grupnoj fazi, magični trio je bio taj koji je pravio razliku.

Najpre je Rivaldo u 67. minutu, posle fenomenalnog centaršuta Dinja spoljnom, divno primio loptu na grudi, prebacio je na levu nogu i poslao iz voleja u desni ugao. Mogli su Belgijanci ubrzo do izjednačenja, ali je Markos nastavio da briljira, da bi tačku na trijumf i prolaz među osam najboljih stavio Ronaldo, rutinskom egzekucijom na asistenciju strelca prvog gola.

Još i pre meča sa Belgijom bilo je jasno da će jedini pravi test do meča za titulu imati upravo u četvrtfinalu – protiv Engleza.

Engleska (4-4-2): Dejvid Siman – Deni Mils, Rio Ferdinand, Sol Kembel, Ešli Kol – Niki Bat, Pol Skols, Trevor Sinkler, Dejvid (c) – Majkl Oven, Emil Heski

Brazil (3-4-2-1): Markos – Lusio, Edmilson, Roke Žunior – Kafu, Kleberson, Žilberto Silva, Roberto Karlos – Ronaldinjo, Rivaldo – Ronaldo

I opet je loše počelo. Heski je poslao dugu loptu ka Ovenu, Lusio je praktično uštopovao napadaču "Gordog Albiona", a ovaj je samo prebacio preko istrčalog Markosa.

Brazilci su zaigrali agesivnije na sredini, ali nisu uspevali da pogode gol čuvara Arsenala. Ipak, u jednom od poslednjih napada, Ronaldinjo karakterističnim slalomom vara nekoliko čuvara i proigrava Rivalda za 1:1 pred odlazak na odmor, za novi važan "ubod trozubca"

Onda, posle pet minuta nastavka prisustvovali smo istoriji. Skols je napravio nepotreban faul na oko četrdesetak metara desno iskosa, a Ronaldinjo uzeo loptu. Bez i trunke sumnje se može reći da je ceo svet očekivao centaršut, ali je "srećni dečko" to malo drugačije zamislio i postigao jedan od najspektakularnijih pogodaka od kada je fudbala.

Pre nego što je samo sedam minuta kasnije dobio direktan crveni karton, za novo zaprepašćenje milionskog auditorijuma.

Poslednja prepreka pre velikog finala bila je ponovo Turska, koja je posle 64 godine odsustva sa Mundijala igrala kao u transu i na kraju osvojili bronzu. Turci su ponovo, kao i u grupi, prvi zapretili, Hakan Šukur bio je zamalo neprecizan i tako naterao rivala da se probudi.

Brazil je ubrzo u potpunosti preuzeo kontrolu i počeo da stvara šansu za šansom, ali je Ruštu Redžber beležio paradu za paradom.

I, tako je i bilo sve do 49. minuta – kada nas je Ronaldo još jednom podsetio zašto se smatra jednim od najvećih centarfora i igrača svih vremena, iako je nepune dve godine ranije po prvi put pokidao "prokleti", prednji ukršteni ligament u kolenu i propustio kompletne kvalifikacije.

Rutinski je sačuvao loptu pored četvorice čuvara, posle pâsa Žilberta Silve sa levog krila, uspeo da pronađe put do kaznenog prostora, pre nego što će majstorski – kao na pesku Kopakabane –  špicem pogoditi dalju "malu mrežicu" za treće uzastopno finale Mundijala za svoju zemlju.

A, tamo su ih čekali veliki rivali Nemci, koji su i sami sebe iznenadili dokle su stigli iako su imali veoma dobru ekipu, izbacivši apsolutno iznenađenje i jednog od domaćina turnira u polufinalu – Korejce.

S druge strane, Brazilci su bili svesni kakvu priliku imaju i nisu želeli da je propuste, posle svega što su prošli u celokupnom ciklusu, pa "Elfu" nisu ostavili drugi izbor već da se brani od prvog minuta..

Nemačka (3-4-1-2): Oliver Kan – Tomas Linke, Karsten Ramelov, Kristof Mecelder – Torsten Frings, Ditmar Haman, Jans Jeremism, Marko Bode – Bernd Šnajder – Oliver Nojvil, Miroslav Klose

Brazil (3-4-2-1): Markos – Lusio, Edmilson, Roke Žunior – Kafu, Kleberson, Žilberto Silva, Roberto Karlos – Ronaldinjo, Rivaldo – Ronaldo

Prvo poluvreme obeležio je duel najboljeg strelca šampionata Ronalda i najboljeg golmana najveće smotre fudbala Olivera Kana, a prva runda pripala je čuvaru mreže Nemaca. Čuveni golman Bajerna branio je bukvalno sve u prvih 45 minuta, Kleberson mu je zatresao prečku, ali mora se istaći i veliki promašaj "Debelog" u situaciji jedan na jedan.

Nemci su odlučili da se otvore u nastavku, a centrimetri su delili Olivera Nojvila da postigne spektakularan pogodak, u stilu levog beka rivala, sa više od 35 metara. Ipak, njegova "kifla" spoljnom završava na stativi i mi ostajemo bez istorijskog gola iz slobodnjaka u velikom finalu.

Kan je nastavio da briljira, njegova odbrana je još uvek uspevala da se odbrani od naleta "Selesaa", dok je Ditmar Haman oprobao udarac iz daljine. Delovalo je da nas čeka napet i veoma "tvrd" finiš, međutim – kapiten "Pancera" pravi katastrofalnu grešku u 67. minutu i sve ono dobro što je uradio u trenutku "pada u vodu".

Nije uspeo da ukroti nezgodan šut Rivalda sa nešto više od 25 metara, a Ronaldo kao "predator" sve budno prati i smešta odbitak u praznu mrežu.

Pokušala je selekcija Rudija Felera da uzvrati udarac, ali nije imala snage za tako nešto, pre svega na psihičkom planu , ostavši "zamrznuta" u kobnom 67. minutu.

Momci koji su učeni da isključivo igraju lepo ("Joga Bonito") ostavili su ono najbolje za sam kraj, potvrdivši prišivanje pete zvezdice na slavni, žuti dres u baš svom maniru

Na ulasku u poslednjih deset minuta igre, Kleberson i Ronaldinjo kombinovali su na desnom krilu, Rivaldo je u nastavku akcije samo preskočio loptu na ivici šesnaesterca, a Ronaldo, kao da je znao da će legenda Barselone propustiti dodavanje, ponovo bio na vrhovima prstiju i "sa R2" pogodio donji ugao za neopisivo slavlje, pred gotovo 70.000 gledalaca na "Internacionalnom stadionu" u Jokohami.

"Čovek koji me je operisao, hirurg Žerar Sailan je takođe bio na tribinama… Rekao mi je da ovo daje nadu svima onima koji su doživeli tešku povredu, da je uz veliku borbu sve moguće. Za mene je to najbolji tim u kojem sam igrao, ekipa koja je u bilo kom trenutku mogla da postigne gol. Tim bez mane i slabosti, ali ni individualaca. Kolektiv je ono što je nas činilo posebnim", rekao je Ronaldo posle finala, u kom se izjednačio sa jednim od najbojih igrača svih vremena Peleom, sa po 12 golova na Mundijalima.

Photo by Brian Bahr/Getty Images

Rekord koji će kasnije držati sve do 2014. kada ga pretiče Miroslav Klose, baš u onom najtežem porazu u istoriji brazilske svetkovine (7:1) u njihovom domu, upravo od Nemaca.

Prvaci sveta: Markos, Kafu, Lusio, Roke Žunior, Edmilson, Roberto Karlos, Rikardinjo, Žilberto Silva, Ronaldo, Rivaldo, Ronaldinjo, Dida, Beleti, Andreson Polga, Kleberson, Žunior, Denilson, Vampeta, Juninjo Paulista, Edilson, Luizao, Rožerio Seni, Kaka.

Iako su mnogi bili pomalo i skeptični pred premijerno Svetsko prvenstvo na Dalekom istoku, Brazilci, faktor iznenađenja i nekoliko kontroverznih situacija doprinelo je da ovaj šampionat ostane posebno upamćen. Koreja je napravila senzaciju, Ahn Jung-hvan "proteran" je iz Italije, bronzu je pokupila Turska uz najbrži gol u istoriji Mundijala (Šukur – 11" protiv Koreje) , aktuelni prvaci po prvi put nisu prošli grupu…

Ipak, verovatno niko nije pomislio da će ovo biti poslednji put da će "Selesao" plesati "sambu" na terenu, pošto im je punih šesnaest godina kasnije najveći uspeh "samo" polufinale, a i sami znate kakvi su sve majstori igrali u poslednjih deceniju i po.

Ostaje nam da se nadamo da će već u Kataru 2022. godine (koliko god to bizarno zvučalo) Brazilci ponovo biti u finalu, jer, barem za mene, nije "prirodno" da ih toliko dugo nema barem u borbi za najvredniji trofej na svetu.

Foto: fifa.com

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još