Simfonija Vladana Milojevića – od italijanske tragedije do bitlsovske rapsodije - Millennium sport

Simfonija Vladana Milojevića – od italijanske tragedije do bitlsovske rapsodije

Nemanja Đorđević
Foto: StarSport

Sećam se kao da je juče bilo, kada smo pre više od dve godine u pres sali stadiona "Mapei" u Ređo Emiliji sedeli kao "pokisli".

Razlog je bio veoma jednostavan – italijanski Sasuolo razbio je Crvenu zvezdu i sa dominantnih 3:0 slavio u prvom meču plej-ofa za Ligu Evrope, stavivši tačku na nadanja crveno-belih da napokon mogu da prekinu crni niz bez učešća u grupnoj fazi nekog evropskog takmičenja.

Revanš u Beogradu nije doneo ništa drugačiju sliku, samo 1:1, kraj međunarodne sezone i pre nego što je počeo septembar. A, da sve bude još gore, sve to događalo se posle veoma bolne eliminacije od bugarskog Ludogoreca na putu ka Ligi šampiona posle produžetaka na "Marakani".

Još jedan veoma bolan ciklus za sve navijače najtrofejnijeg srpskog kluba završio se gubitkom titule u samom finišu iste te sezone, posle čega je – uz ostavku trenera Miodraga "Grofa" Božovića i kompletnog sportskog sektora – jezgro tima napustilo Ljutice Bogdana 1.

I dok su zvezdaši "kleli" sudbinu i pitali se šta bi bilo da je šut Mičela Donalda protiv Ludogoreca završio u mreži, a ne tik pored gola, uprava kluba na čelu sa generalnim direktor Zvezdanom Terzićem užurbano je radila na pronalaženju novog trenera i ljudi koji bi mogli crveno-belima da donesu svetliju budućnost.

Foto: Nemanja Đorđević

Retko ko je verovao da tako nešto može da se dogodi, barem ne za ovako kratko vreme, ali se na kraju – posebno gledajući iz današnje perspektive – ispostavilo da je dolazak Vladana Milojevića bio upravo ono što su svi na stadionu "Rajko Mitić" čekali, može se reći i od mitske noći na stadionu "Sveti Nikola" u Bariju 1991. godine.

Mladi, četrdesetosmogodišnji srpski stručnjak stekao je zavidan renome radeći u grčkim prvoligašima Omoniji i Panioniosu, a Terzić nijednog trenutka nije želeo nikoga drugog. Tvrdoglavo insistirajući na dolasku nekadašnjeg deteta Zvezde i trenera njenih mlađih kategorija.

"Marakana" je ponovo postala neosvojiva tvrđava!

Istovremeno, da nije "prosečan srpski trener" bilo je jasno već posle drugog zvaničnog meča na klupi, u trenutku kada je njegova ekipa ispustila dva gola prednosti na gostovanju Florijani na Malti (3:3), posle pobede u Beogradu (3:0).

Namrgođen je izašao pred novinare, ali ne toliko zbog toga što su dva gola prednosti ispuštena za svega šest minuta, već zbog nečega što je boljka srpskog sporta uopšteno – mentaliteta.

"Moja želja je da promenim mentalitet i način razmišljanja svakog pojedinca u mojoj ekipi. Stoji da ne smemo da primimo dva gola i ovako olako ispustimo prednost jer se u Evropi greške ne praštaju. Ali, daleko važnije za mene jeste zadatak koji iziskuje promenu razmišljanja kog svakog pojedinca, igra na gol više, a ne povlačenje. Samo tako možemo do onoga čemu svi u klubu težimo…", rekao je tada popularni Miloje.

Foto: StarSport

Da neće odstupati od svoje mantre, nečega što je naučio boreći se sa daleko bogatijim klubovima u Grčkoj, ko god da bio protivnik, moglo se uvideti koliko polovinom avgusta – kada je, posle poraza u Rusiji, njegov tim napao i pobedio skupoceni Krasnodar u Beogradu.

Posle tačno decenije, iako je krenula od prvog stepenika kvalifikacija, kao nikada ranije u svojoj bogatoj istoriji, Crvena zvezda plasirala se u grupnu fazu Lige Evrope, ali to je samo bio početak povratka srpskog velikana tamo gde mu je i mesto…

Crveno-beli su partijama protiv BATE Borisova, Kelna i Arsenala pokazali da i te kako slušaju reči trenera i prvi put još od 1992. zakazali evropsku utakmicu na "Marakani" na proleće…

Posebno se ističe duel u Belorusiji, pored remija u Londonu protiv Arsenala, kada je Milojević povukao potez koji predugo nije viđen u domaćem sportu, uvevši napadača umesto veznjaka u poslednjih pola časa meča – u želji da se BATE porazi na njegovom terenu i tako obezbedi toliko željeno proleće.

Nije bilo sreće da tako i bude, a isto se može reći i za dvomeč sa moskovskim CSKA u borbi za plasman u osminu finala Lige Evrope…. Nečemu što je bilo nezamislivo kada se vratimo na onu konferenciju za štampu sa početka teksta.

Foto: StarSport

Štaviše, Vladan nije dozvolio da uspeh u Evropi, kao i povratak titule, unesu euforiju i prepotentnost u svlačionicu – ističući posle gotovo svakog susreta, bilo u domaćem šampionatu ili na međunarodnog sceni, da je pred svima i dalje težak, mukotrpan rad kako bi se nekadašnji prvak Evrope vratio u elitno društvo.

Koliko je psihološki faktor zaista važan pokazalo se na startu nove evropske avanture, posle nerešenog rezultata sa Spartakom iz Trnave u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, odnosno teške pobede u Slovačkoj posle produžetaka sedam dana kasnije.

Sve to događalo se pred dvomeč koji će igračima srpskog šampiona i definitivno pokazati da novac ne igra fudbal, koliko god da je to diskutabilno reći imajući u vidu tendencije u modernom sportu.

Crvena zvezda sanjala je povratak na onu najveću scenu – ulazak u "obećanu" Ligu šampiona, takmičenje koje je, u orginalnom njegovom formatu, najslavnija generacija kluba osvojila onog sudbonosnog 29. maja na jugu Italije.

Kuglice su namerile da to bude prebogati Salcburg, aktuelni polufinalista Lige Evrope i tim iza čijeg finansiranja stoji kompanija kakva je "Red Bul". Ni to nije zanimalo Vladana Milojevića, već samo ono što će na semaforu stajati posle 180 minuta fudbala.

U Beogradu nije bilo golova, da bi posle uspešno realizovanog penala Moanesa Dabura u 48. minutu revanša za 2:0 dobar deo navijača već konstatovao kako je grupna faza LE dve godine zaredom svakako ogroman uspeh, ali ne i Vladan Milojević…

Još jednom je naredio juriš, a El Fardu Ben Nabuan pogocima u razmaku od svega stotinjak sekundi pretvorio neverovatan napor celog tima u san – konačnih 2:2 i ulazak u Ligu šampiona.

"Rekli smo na poluvremenu da u prvom delu nismo bili onakvi kakvi treba da budemo i dužnost nam je bila da to promenimo. Još jednom čestitam mojim momcima. Hvala im za ovako lepe trenutke, vratili su Zvezdu tamo gde pripada. Ovo je mnogo veliki uspeh, ne samo za Zvezdu, već za srpski fudbal i sigurno meni najveći uspeh u trenerskoj karijeri. Bio je ogroman ulog, na 90 minuta smo bili od Lige šampiona, a prošle godine je Salcburg izbacio i Lacio, i Borusiju Dortmund, i igrao u polufinalu Lige Evrope".

Kao i nebrojano puta u prethodne dve godine, odmah pošto je žreb smestio srpskog šampiona u grupu "smrti" – sa Pari Sen Žermenom, Liverpulom i Napolijem, sportska javnost konstatovala je da i sam ulazak u društvo najboljih podvig epskih razmera, smatrajući da bi i jedan osvojen bod bio ogroman uspeh.

Opet, to mišljenje nije delio i Vladan Milojević…

Već na premijeri, Zvezda je stigla do salda koji su joj mnogi predviđali na posle svih šest mečeva, da bi onda usledila dva duela koja s pravom donose nedoumicu u konstataciji da "novac ne igra fudbal".

Pari Sen Žermen, čija dva najbolja igrača vrede koliko i Crvena zvezda sa sve svojim stadionom, želeo je po svaku cenu da se iskupi za poraz u Liverpulu na premijeri, pa je sa šest golova u mreži ispratio crveno-bele za Beograd (6:1), dok je rezultat bio nešto povoljniji u duelu sa Liverpulom na "Enfildu" (4:0), međutim ne i igra.

Ekskluzivno za MillenniumSport: Put Milana Pavkova od begečke kaldrme do noći kada je postao besmrtan!

Šef struke nije očajavao, iako je bilo evidentno da je igračima neizmerno teško, bodreći ih da sve što se dešava shvate kao školu, kao samo još jedan stepenik na putu ka društvu kojem pripadaju, a ne kao sramotu ili tragediju – jer nikada nije bilo sramota izgubiti od boljeg od sebe, koliko god ubedljivo to bilo.

Isto to je govorio i pred gostovanje petostrukog prvaka Evrope na našem najvećem stadionu, isticavši da će rezultat – kakav god bio – ići na njegovu dušu.

U utorak, nešto pre devet časova uveče, kada je španski arbitar Antonio Mateu odsvirao kraj utakmice pred više od 50.000 gledalaca, Crvena zvezda učinila je "nešto što biti ne može", porazila je strašni Liverpul Jirgena Klopa pogocima momka plaćenog nešto manje od 300.000 evra – Milana Pavkova.

Foto: StarSport

Definitivno je i sudbina tako htela jer da je Ričmond Boaći bio zdrav momak iz Begeča verovatno ne bi počeo duel protiv jednog od najvećih favorita za osvajanje Premijer lige.

"Ovu pobedu ćemo posvetiti svi navijačima Zvezde. Za ovo se igra, za ovo se živi, ovo samo Zvezda može da priredi. Ovo je pobeda i za Beograd i Srbiju. Ako se ne varam, ovo je prva pobeda u Ligi šampiona za našu zemlju. Večeras uživamo, sutra se okrećemo novim obavezama Ovo je sve za nas veliko iskustvo. Ne znam da li su jedan ili dva moja igrača pre igrali Ligu šampiona. To je takmičenje koje je mnogo iznad Lige Evrope. Napravili smo prvi korak da polako Zvezdu vraćamo tamo gde pripadamo. Novac igra veliku ulogu u fudbalu, ali mi moramo da težimo da igramo sa najboljima, jer Zvezda to po istoriji zaslužuje", blistao je Vladan posle pobede karijere.

Potpuno zasluženo. Opravdano. Bez ikakve dileme. U potpunosti je nadmudrio jednog od najboljih stručnjaka u svetu fudbala, dok su njegovi momci pokazali da su epizode iz Pariza i Liverpula ništa drugo nego nedostatak samopouzdanja i iskustva u mečevima sa evropskim "aždajama", pored naravno očiglede razlike u kvalitetu koja nije nedomestiva.

Igrači u crveno-belom, nošeni frenetičnom podrškom sa tribina, od samog starta susreta želeli su da pokažu da im je tu i mesto – u eliti. Taktički su gotovo savršeno sproveli u delo sve što je Miloje zamislio, kidisavši na svaku loptu, praveći dvostruke i trostruke blokove kada bi Mohamed Salah i Sadio Mane prihvatili loptu, dok su na drugoj strani terena koristili svaku priliku da ugroze mrežu Alisona, najskupljeg golmana sveta.

Delovalo je zaista nestvarno, gledajući kako se Vidžil van Dajk i drugovi panično brane od naleta domaćina sa svih strana od prvog minuta, ali im nije bilo spasa od "srpskog Harija Kejna".

Sve je bilo gotovo za sedam minuta, najpre nebeski skok za vođstvo posle kornera Marka Marina, a onda, već u 29. minutu, projektil sa distance u stilu Nikole Žigića za delirijum na tribinama.

Danas, nepunih 24 časa posle najveće pobede u postbarijevskoj eri, i prvog trijumfa srpskog kluba u ovakvom formatu Lige šampiona, isti oni koji su Zvezdi predviđali poslednje mesto i rušenje brojnih negativnih rekorda pitaju se da li srpski prvak može do nove senacije i još jednog proleća u Evropi.

Nema sumnje da će biti neverovatno teško to i postići, imajući u vidu da sada sledi gostovanje podno Vezuva i domaćinstvo "Svecima" sredinom decembra na zatvaranju grupne faze, ali, uostalom, to nije ni važno…

Jedino što jeste, pored nesporne činjenice da je još u Austriji ostvaren nadrealan uspeh, jeste ono što je Vladan Milojević poželeo kada je frustriran ušao u improvizovanu salu za novinare omalenog stadiona na Malti i seo pored obližnjeg ventilatora.

Kada je tako, samo je nebo granica, a ni "slavni dani Zvezdine prošlosti" ne deluju više tako daleko…

Foto: crvenazvezdafk.com

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još