Put od 5,000 km u Fiatu 147 i još 100 dokaza zbog čega je najveći "Ludak" - Millennium sport

Put od 5,000 km u Fiatu 147 i još 100 dokaza zbog čega je najveći "Ludak"

Stefan Cvetković
FOTO: Valerio Pennicino/Getty Images

Pep Gvardiola:

Moje divljenje prema njemu je veliko, zato što on pravi igrače mnogo, mnogo boljim. Još uvek nisam sreo njegovog bivšeg igrača koji nije rekao nešto dobro o njemu. Oni su zahvalni zbog njegovog uticaja na njihovu karijeru. Mnogo mi je pomogao svojim savetima. Kada god pričam sa njim, uvek hoće da mi pomogne. On je najbolji trener na svetu.

Maurisio Poketino:

On mi je fudbalski otac. Mi smo generacija trenera koja je bila njegov učenik. Kako on oseća fudbal, strast koju ima, mislim da smo to svi pokupili od njega.

Johan Krojf:

Njegov Čile je igrao najbolji fudbal na Svetskom prvenstvu 2010.

Dijego Simeone:

Nekoliko trenera je na mene imalo uticaj, ali me je on najviše naučio.

Šezdesettrogodišnji revolucionar, disident, "ludak", koji je idolizovan od strane najvećih svetskih trenera, i pored toga što nema prepun kabinet trofeja u svom domu, šta više ima ih nekoliko, njegov način rada je nešto što se poštuje širom sveta.

On je lud za fudbalom, žestokim ritmom, pažnjom na detalje, radom, diciplinom, taktikom, video analizom i svim potrebnim stvarima kako bi ekipa igrala na način na koji on hoće.

On je argentinski perfekcionista Marselo Bijelsa.

Rani završetak fudbalske karijere, uticaj dede i putovanje Argentinom

Njegova sposobnost i razumevanje taktike su posledica kućnog vaspitanja i uspešne porodice iz koje dolazi.

Njegov brat Rafael je bivši ministrar spoljnih poslova Argentine, a sestra Marija Eugenia je poznati arhitekta. Ipak, Marselo nije želeo takvu karijeru, njega nije to zanimalo, zanimao ga je fudbal.

Od malena je sanjao da postane fudbaler. A kako bi ostvario dečački san, napustio je porodičnu kuću kada je imao svega 15 godina i preselio se da živi u klupskom smeštaju Njuels Old Bojsa, čiji je bio veliki fan.

Međutim, u fudbalu nije uspeo, igrao je štopera, ali nije imao brzinu, dobru tehniku, i posle nekoliko godina tumaranja po nižim argentinskim ligama shvatio je da to nije za njega, te je odlučio da sa 25 godina ode u penziju.

Želeo sam da postanem fudbaler, i uradio sam to – doduše, nisam bio uspešan, ali sam igrao za prvi tim Njuelsa.

Završetek jedne karijere, značio je početak druge.

Pored svog dede, koji je bio veliki kolekcionar knjiga, postao je ljubitelj istih, čitanja i video snimaka. Što je kasnije postalo njegov zaštitni znak tokom karijere.

Kada je završio igračku karijeru, počeo je da uči za trenera i preuzeo je univerzitetski tim Buenos Arijesa i pre nego što je sastavio tim od 20 igrača, skautirao je 3,000 njih kako bi došao do tog broja. Koliko je posvećen detaljima i video snimcima, govori i činjenica kada je oduševio čelnike Velež Salsfilda, na intervjuu za posao 1997. godine. On je tada doneo nekoliko kaseta na kojima je detaljno objasnio na koji način bi mogao da unapredi igru ekipe. Tada je postalo jasno da ima neverovatnu radnu etiku.

Foto: Gabriele Maltinti/Getty Images

Dve godine nakon univerzitetskog tima, preuzima mladi tim Njuels Old Bojsa – jedan od dva najveća tima u Rosariju i tim gde će Leo Mesi početi svoju karijeru.

Čim je pristupio poslu uvideo je jednu stvar – timu fale mladi talenti. Kako bi ih uočio, uradio je nešto što bi vrlo malo trenera, možda čak nijedan, uradio. Seo je u svoj Fijat 147 i obišao svako "ćoše" Argentine. Započeo je nacionalnu skauting turu po Argentini, sa ciljem da dovede što bolje mlade igrače u svoju akademiju. Za nekoliko nedelja prešao je preko 5 hiljada kilometara! Tada je u Njuelsu doveo Gabrijela Batistutu, dok je Maurisio Poketino doveden posle preporuke čoveka iz lokalnog restorana.

Tadašnji trener prvog tima Njuelsa Hose Judida napustio je klub, i Bijelsa je iz mladog tima bio postavljen za trenera prvog tima. Te 1990. godine počinje njegov put.

Prvi zadatak je bilo promeniti sve u klubu i oblikovati na način na koji je on želeo. Promenio je taktiku na tečniju i fleksibilniju 4-3-3 varijantu, koja je tokom utakmice znala da se adaptira i na 3-4-3. Ceo sistem je počeo da dobija novu organizacionu strukturu. Bijelsa je na potpuno drugačiji način organizovao treninge, rad na njima, uveo rad sa loptom i video analizu, a zahtevao je mnogo čak i od mladih igrača u timu.

Jedna od bitnijih promena koju je uvek je video analiza, ono po čemu je kasnije postao poznat tokom karijere.

Igrači su obično dobijali sve sažetke utakmica sa svim ključnim momentima sa meča, kao i igri protivnika. Često je znao da tokom zajedničkog gledanja snimka izvede nekog igrača i zatraži od njega da demonstrira neku situaciju sa snimka. Popularnost ovog načina rada je sve više dobijala na pažnji, a igrači su je fenomenalno usvojili što se dalo primetiti i po rezultatim ekipe. Ekipa se pela na tabeli, i na kraju došla do šampionske titule pobedom protiv Boke Juniors u finalu plej-ofa.

Za Bijelsu fudbal nije samo igra, već način života, ideal.

Nakon poraza od Santa Fea, rezultatom 6:0, poraz mu je toliko teško pao, da se zaključao u sobu.

Zatvorio sam se u sobu. Ugasio sam svetla, navukao zavese, i shvatio pravo značenje izraza, koji često olako koristimo: "Želim da umrem". Plakao sam. Nisam mogao da razumem šta se dešava oko mene. Patio sam kao profesionalac i kao navijač.

Da li ima smisla da sam želeo da me Zemlja proguta zbog fudbalskog rezultata?

Sa Njuelsom je došao do finala Kupa Libertadores, ali je bio poražen u finalu. Nakon toga je napustio klub. Nakon nekoliko godina u Meksiku i Veležu, i kratkoj epizodi u Espanjolu, kog je napustio čim je usledio poziv nacionalne selekcije, Bijelsa preuzima Argentinu 1998. godine. Epizoda u Argentini je trajala šest godina. Osvojio je Olimpijsko zlato 2004. godine (na putu deklasirao i našu selekciju sa 6:0), ali neuspeh na Mundijalu 2002, gde je navodno poneo pune torbe sa preko 2,000 kaseta video snimaka protivnika, i Kupu Amerike 2004. nisu mogli da mu zadrže posao.

Pep Gvardiola se smatra jednim od najvećih inovatora u modernom fudbalu, i trenerom koji je uveo globalizaciju u fudbal, a koliko je Marselo Bijelsa imao veliki uticaj na njegovu karijeru, govori i podatak da je Španac, dok je učio za trenera, često putovao avionom 11 sati do Buenos Arijesa, zatim vozio preko 200 kilometara do Rosarija, i sve to samo kako bi popričao sa Bijelsom.

Preći toliki put kako bi propričali sa trenerom koji skoro ništa nije osvojio u karijeri!?

Heroj Čilea

Nakon napuštanja Argentine, Bijelsa je tri godine proveo bez posla, a zatim 2007. preuzima Čile. Mnogi smatraju da je ova selekcija igrala najbolji fudbal dok je Argentinac bio trener. Tim je bio napadački opredeljen sa visokim presingom.

Kada je došao na čelo Čilea, potrudio se da igračima budu obezbeđeni fenomenalni uslovi u smeštaju reprezentacije, a dobar deo troškova pokrio je on sam. Dok su zvezde nacionalne selekcije uživale u raskoši i ekstravagantnom stilu, Bijelsa je za to vreme živeo u garsonjeri, koja je imala klimu, tv, malo kupatilo, i sve što je bilo dovoljno za osnovne uslove života. Tamo je proveo 42 meseca!

Za tri i po godine, promenio je, ne samo tim, već čitavu naciju. Čile je godinama važio za selekciju koja nije mogla da parira Argentini i Brazilu. Na Mundijalu 2010. ispao je od Brazila u osmini finala i nekoliko meseci potom napustio reprezentaciju, ali ono što je ostavio u njoj ne može da se meri pobedama i trofejima.

Ostavio je reprezentaciju koja je počela da igra fudbal, čiji je identitet promenjen i reprezentaciju koja je u narednih godina osvojila dva Kupa Amerike, za šta on snosi velike zasluge.

Koliko je opterećen analizom utakmica,  najbolje opisuje situacija kada ga je jednom prilikom grupa navijača Marseja zatekla u MekDonaldsu kako na svom lap topu gleda utakmicu njegovog tima protiv Tuluza.

Nakon reprezentativne karijere odlučio je da se ponovo vrati klupskom fudbalu, te je preuzeo Atletik Bilbao.

"El Loco" i partija karijere protiv Aleksa Fergusona

Bijelsa je u Bilbao došao 2011. godine i nasledio Hoakina Kaparoša, koji je sezonu ranije završio na šestom mestu španskog prvenstva, i kao i u svakom klubu ranije u karijeri, uveo sistemske promene.

Havija Martineza je video mnogo dublje u defanzivnoj liniji, uveo je širinu u igri sa Ibai Gomezom, Ikerom Munijainom i Susaetom. Iz Saragose je doveo Andera Ereru, koji je ubrzo postao najbitniji igrač u ofanzivnom delu igre.

Radna etika, detalji i dobra priprema su opet došli do izražaja.

Pre nego što je odradio prvi trening sa klubom, odgledao je svih 38 utakmica Atletik Bilbaa iz prethodnog prvenstva.

Tokom mandata u Bilbau imao je neke čudne rituale – uvek je pravio tačno 13 koraka kada je napuštao trenerski deo pored aut linije i nikada nije objasnio zašto. Igračima je na treningu, kredom crtao na kopačkama kojim delom stopala bi trebalo da šutiraju. Oni su ga zvali "El Loco" – Ludak.

Jedan od rituala koji ga je krasio tokom čitave karijere, je sedenje na kanti.

Na pitanje novinara da li je Bijelsa lud kao što se priča, Iker Muniain je tada odgovorio:

Ne, još je luđi.

Bijelsin Bilbao je bio jedan od najomiljenijih timova navijača širom sveta, a na svetsku fudbalsku mapu svoje ime je potvrdio dominantnom partijom protiv Mančester Junajteda, koji je tada sa klupe predvodio Ser Aleks Ferguson.

Njegov tim je naučen da se dosta kreće bez lopte, rotira pozicije i nadtrči protivnike. Sve je to urađeno u duelu protiv "Crvenih đavola", u kom je slavio ukupnim rezultatom 5:3.

Uvek sam pričao svojim igračima da je u našem stilu igre sve u kretanju.

Den Mičiče, bivši trener mlađih kategorija Engleske i MK Donsa, je jednom prilikom izjavio da ga je kretanje igrača Atletika na meču protiv Junajteda oduševilo.

To je bio prvi put da sam gledao neki tim i da nisam mogao da kažem koji igrač igra na kojoj poziciji.

Prva sezona na "San Mamesu" bila je iz snova. Finale Lige Evrope, finale Kupa Kralja, na nesreću oba trofeja su izgubili, ali je tim pridobio simpatije širom sveta. Ipak, loša druga sezone, prodaja nekih ključnih igrača i završetak na sredini tabele, doveli su do toga se mu se ne produži ugovor.

Da u svakom klubu voli da postavi stvari na svoj način – najbolje je dokazao u Laciju, kog je napustio samo par dana nakon preuzimanja, kada se sukobio sa vlasnikom kluba oko dovođenja igrača.

Kao u Laciju, ni epizoda u Lilu nije bila uspešna. Klub je preuzeo prošlog leta, uložene su velike pare u nova pojačanja, ali rezultata nije bilo, te je napustio klub decembra meseca prošle godine.

Epizoda u Marseju je trajala malo duže – godinu dana, ali je i to bilo dovljno da ostavi veliki uticaj na neke od igrača.

Treninzi su naporni i iscrpljujući, tehnički i taktički. On zna sve, do najmanjih detalja. Jednom prilikom sam pogledao njegov raspored treninga, bilo ih je na stotine, i svaki je obuhvatao utakmice i analizu,

izjavio je Andre-Pjer Žinjak, a mišljenje o Bijelsi izneo je i Bendžamin Mendi:

Kada se upozna sa igračem po prvi put, nikada se ne smeje. Ali kada priča o taktici, možete videti svo ludilo koje izlazi napolje, svu strast. Možete videti da živi za detalje. Nakon jednog timskog sastanka, saigrač me je pogledao i rekao: "On nije normalan". Bio je u pravu, Bijelsa nije normalan.

Dolazak na Ostrvo

Bijelsa se prvi put dovodio u vezu sa nekim klubom iz Premijer lige 2015. godine, kada je Svonsi otpustio Gerija Monka.

Hjuv Dženings, vlasnik Svonsija, otputovao je u Južnu Ameriku na sastanak sa Bijelsom, ali se klub iz nekog nepoznatog razloga okrenuo Frančesku Gvidolinu.

Bio bi to idealan spoj Bijelsine filozofije u pokušaju povratka "Svonsilone".

Međutim, "ludak" se ovog leta opredelio da ipak dođe na Ostrvo i preuzme uspavanog diva iz Jorkšira, koji na premijerligaški fudbal čeka od 2004. godine – Lids Junajted.

Kada je preuzeo tim, prvo što je hteo da uradi je da sazna koliko je prosečnom stanovniku Lidsa potrebno da radi, kako bi zaradio za kartu da gleda tim. Koliko sati on ili ona moraju da rade?

Nije jasno kako je došao do rezultata, ali je odgovor bio tri sata.

Tada je okupio sve igrače i zadužio ih je da naredna tri sada sakupljaju smeće oko trening centra. Poruka je bila: naučite da cenite koliko navijači moraju da rade da bi upotpunili svoju strast.

Bio je to klasični Bijelsa.

Njegov "pečat" dao se primeti od prvog kola. Gotovo da ne prođe utakmica Lidsa, a da nju ne obeleži neka akcija, tokom koje je razmljenjo 20-ak dodavanja, i lopta je od golmana došla do napadača, koji su tokom akcije promenili nekoliko pozicija.

Lids je trenutno tim sa najviše lopte u nogama – 58,7%, uspešnost pasova od 78,6%, najviše šuteva na gol – 15,1 i 441 kratkim dodovanjem po meču, čime su za par dodavanja iza Svonsija.

Taktika

Čovek sa novim idejama je lud čovek, sve dok te ideje ne uspeju,

izjavio je Argentinac jednom prilikom.

S obzirom da nije mnogo osvajao tokom karijere, a privukao je toliko svetskih trenera, mora da postoji nešto čime im je interesantan, to je – taktika.

Bijelsa je poznat po formaciji 3-3-1-3.

Argentinac je napadački orjentisan trener, koji je opsesivan time da njegovi igrači uvek idu napred, šalju loptu napred i prilagođavaju se formaciji protivnika.

Bijelsina 3-3-1-3 formacija zahteva:

  • Zonsku markaciju
  • Visok presing
  • Slobodnog čoveka u odbrani, igrača koji se iz sredine može spustiti u zadnju liniju
  • Jaku "devetku"
  • Obrnuta krila

U Atletik Bilbau, Bijelsa je Havija Martineza koristio kao igrača koji je igrao u odbrani, a mogao je prilikom gradnje akcije da uđe u sredinu terenena.

Ljorente je bio jaka "devetka" dok je ulazak Iraole i De Markosa u sredinu ostavljao prostora za Muniaina i Susaetu po bokovima.

Muniain je često znao da sa loptom ulazi u sredinu, i traži slobodan prostora za pas. Ulasci krilnih igrača u sredinu, ostavljali su spoljnim više prostora koji su tako mogli da se priključe napadu.

Nešto slično je Maurisio Poketino, veliki "Bijelista", radio sa Kajlom Vokerom i Denijem Rouzom, koji su tokom Totenhemovog napada bili u visini protivničkog kaznenog prostora, a Erik Dajer je bio taj štoper/veznjak koji je popunjavao rupu u odbrani.

Poketino je te sezone igrao najbolji fudbal u ligi.

Prodajom Havija Martineza i sukoba sa Ljorenteom oko ugovora, Bijelsa je izgubio dva bitna igrača u formaciji, te je druga sezona bila znatno slabija.

Tokom epizode u Marseju, Dimitri Paje, je bio zadužen za ofanzivnu kreativnost i imao veliku slobodu u igri. Imbula je štitio štopere, i po potrebni se spuštao među njih, Žinjak je bio jaka "devetka", dok su Aju i Tovan imali ulogu Susaete i Muniania iz Bilbaa.

Mendi i Đa-Đeđe su bili davali potrebnu širinu taktici.

U Bijelsinim formacijama bitnu ulogu imaju pomenute rotacije, te se igrači dosta često rotiraju, izvlače i time ostavljaju prostor za utrčavanja.

Najbolji primer Bijelsinih rotacija je taktika Totenhema koju primenjuje Poketino, kada se Eriksen izvlači na desnu stranu, Kejn na mesto "desetke", a Ali ulazi iza leđa odbrani.

Na Jutjubu postoje snimci sa njegovih treninga u Marseju, gde se vidi koliko je fokusiran na trening i koliko igrači posle istog nemaju više snage.

Večeras na "Vembliju" se sastaju dvojica "Bijelista" – Maurisio Poketino i Pep Gvardiola, biće to praznik fudbala za navijače koji se dive liku i delu Marsela Bijelse, a učitelj će pomno pratiti svoje učenike iz Jorkšira.

Najveća želja svih poklonika ovih fudbalskih inktelektualaca je da Lids obezbedi promociju u elitu, pa da sledeće sezone gledamo Bijelsu, Poketina i Gvardiolu u Premijer ligi.

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još