Na današnji dan - 21 godina od sedmice u Budimpešti i moje prve utakmice u životu! - Millennium sport

Na današnji dan – 21 godina od sedmice u Budimpešti i moje prve utakmice u životu!

Marko Kulić
Foto: Clive Brunskill/Getty Images/Allsport

Na današnji dan pre tačno 21 godine desila se čuvena, nadmoćna i ubedljiva pobeda nad Mađarskom koja nas je odvela na Svetsko prvenstvo u Francuskoj. Pored toga, to je moja prva utakmica u životu koju sam odgledao čitavu, od prvog do 90. minuta. Zato će 29. oktobar 1997. ostati zauvek upamćen kao dan kada sam zavoleo fudbal, ali i kad sam već sa sedam godina postao navijač, pre svih, reprezentacije.

Nisam ni slutio koliko će to biti mazohističko iskustvo tokom ove 21 godine, ali bilo je i lepih momenata uprkos svemu. Podržavanje reprezentacije je uvek bolje od klubaštva koje je u našem društvu oduvek prisutno, a zahvaljujući kojem naš nacionalni tim često i ne ispuni očekivanja.

A šta se desilo te jesenje noći u Budimpešti? Desilo se nešto što ne verujemo da će se u skorije vreme desiti kada je naša reprezentacija u pitanju. Selekcija tadašnje Savezne Republike Jugoslavije pregazila je bivše dvostruke svetske vicešampione, Mađare sa 7:1. Tri gola je postigao Predrag Mijatović, a po jedan Branko Brnović, Dejan Savićević, Miroslav Đukić i Savo Milošević. Svi znaju kakav smo imali tim u to vreme.

Foto: You Tube/ Screenshot

Zanimljiv je način na koji su Mađari uopšte došli do baraža za Svetsko prvenstvo. Naime, oni su remizirali sa Finskom u direktnom duelu za plasman u plej-of za Mundijal. Da su znali šta ih čeka, verovatno bi Fincima sami prepustili učešće u baražu.

Međutim, jedan od najboljih napadača tog vremena, Jari Litmanen ostao je bez dodatne šanse da se bori za Svetsko prvenstvo u Francuskoj i tako postao još jedan u nizu onih fudbalskih velikana koji nisu igrali na najvećoj svetskoj smotri fudbala. I mi ovde smo itekako mogli da trljamo ruke zbog tog ishoda. Mađarski komenator je bio u transu zbog toga što se njegova zemlja plasirala u baraž autogolom Finaca u poslednjem minutu, ali nije znao šta ga čeka 18 dana kasnije.

 

Postavlja se pitanje u čemu je ležao razlog tako iznenađujuće i ubedljive pobede u Budimpešti? Naime, selektor Slobodan Santrač i njegovi saradnici pamtili su Mađarsku iz nekog drugog vremena. Izuzetno su ih i previše respektovali zbog slavne istorije. Kad su on, Ilija Petković, Zoran Filipović, Milan Živadinović i ostali članovi stručnog štaba bili deca, a kasnije i fudbaleri, Mađari su bili jak tim. Slično je razmišljao i moj otac koji me je podsećao da smo se mi sa Mađarima u prošlosti veoma teško nosili. Često su bili prejaki za nas, a i čuveni "Sky sports" im je posvetio pažnju u serijalu "Najveće reprezentacije ikad".

Pored čuvene generacije iz 1954, Mađari su imali još jedan tim koji je bio vicešampion sveta 1938. godine. Otac mi je pričao i o toj generaciji koju je predvodio Đerđ Šaroši i koja je u finalu pre 80 godina izgubila od Italije. Mađari su i na evropskim prvenstvima imali sasvim dobar učinak. Bili su treći 1964, a 1972. su igrali polufinale. Na kraju krajeva, i danas zvanično drže rekord kada je najubedljivija pobeda na Mundijalima ikad. Naše severne komšije su 1982. savladale El Salvador rezultatom 10:1. Istine radi, mi imamo takođe pobedu istom razlikom nad Zairom, ali sa datim golom manje.

Naši fudbaleri su tog 29. oktobra 1997. imali sasvim drugačiji pristup. Pokazali su da se od slavne prošlosti ne živi. Kombinacija jednog (veoma opreznog) i drugog (nonšalantnog) pristupa ovom meču donela je ovu možda i našu najmoćniju partiju u poslednjih nekoliko decenija. Upravo takav pristup možda i treba da bude model kako moramo da uđemo u mečeve protiv po kvalitetu sličnih ili, na papiru, slabijih selekcija. Naši asovi iz tog vremena kasnije su u raznim serijalima posvećenim svetskim prvenstvima govorili isto – Mađari su za njih bili igrači druge i klase, ali su tu utemeljenu prepotentnost i te kako pokazali na terenu. Jugoslavija je te večeri izašla u sledećem sastavu:

Kralj, Mirković, Đorović, Đukić, Mihajlović, Jokanović, Jugović, Stojković, Savićević (Govedarica), Brnović (Petrović), Mijatović (Milošević)

Snaga je pokazana već u prvih 120 sekundi utakmice na opšte oduševljenje svih nas kako u tadašnjoj Jugoslaviji, svih navijača naše zemlje u regionu, a tako i naših mnogobrojnih navijača koji su se zaputili u Budimpeštu na stadion Ferencvaroša.

Branko Brnović je u drugom minutu lobovao golmana Sabolča Šafara koji je to veče upamtio po svemu najgorem i koje je verovatno najgore u njegovoj karijeri. Tako mi je taj čuvar mreže kog sam zapamtio i po dugačkoj kosi dugo vremena bio sinonim za očajnog golmana. Međutim, nije toliko te večeri bilo do njega koliko do apsolutne nadmoći naših fudbalera.

Nastavili su naši da pune mrežu Mađara koji nisu znali šta ih je snašlo! Miroslav Đukić nakon kornera u 6, a Dejan Savićević u 10. minutu. Već posle prvih 10 minuta prvog susreta naši su mogli da slave povratak na najveću svetsku scenu nakon osam godina nepravednog izostanka. Verujem da su Mađari već tada molili Boga da se utakmica završi ali do toga naravno nije došlo. Usledio je het-trik Peđe Mijatovića u 26, 41. i 61. minutu. Već davno stavljenu tačku samo je potvrdio rezervista Savo Milošević u 68. minutu.

Počasnog gola domaćina kao da nije ni bilo, ali možda možemo da žalimo što smo primili taj gol jer bismo u suprotnom zajedno sa Englezima imali tu čast da nanesemo najteži poraz Mađarima na njihovom terenu. Naime, Engleska je 10. juna 1908. u Budimpešti razbila Mađare rezultatom 7:0. Naravno, to sigurno nisu znali naši tadašnji fudbaleri jer da su znali, razlika bi verovatno bila i dvocifrena.

Revanš je naravno bio formalnost, ali o petici nad Mađarima u Beogradu nekom narednom prilikom.

Moćno izdanje Jugoslavije nad Mađarskom i meč odigran pre 21 godine otvorio mi je vrata praćenja fudbala, a kasnije i gledanja sporta uopšte. Oduševljenje ovim izdanjem traje do današnjih dana i trajaće dok sam živ. Danas bi bilo ravno čudu da bilo koji tim dobijemo 7:1, a ne bivše dvostruke svetske vicešampione. Zamislite danas naslov "Srbija dala sedam golova bivšem vicešampionu sveta!"… Teško je zamisliti o kome god se radilo.

U međuvremenu, Mađarska je igrala EURO 2016, stigla do osmine finala, a malo joj je falilo da već u grupnoj fazi eliminiše kasnijeg šampiona Evrope, Portugal. Nas na evropskoj smotri nema već punih 18 godina, a nadamo se da će se to promeniti 2020. Kada sam gledao njihove tadašnje mečeve na Evropskom prvenstvu, u podsvesti mi je bilo samo ono "Ej, pa mi smo ove Mađare tukli 7:1 usred Budimpešte i oni sad igraju EURO dok nas nema". Međutim, kao što sam rekao ranije u njihovom slučaju – od slavne prošlosti se ne živi, mada se može puno od nje naučiti.

Kada sam prvi put dobio brzi internet, jedna od prvih stvari koje sam uradio bila je ta da sam otišao na jutjub i našao golove sa ovog meča. Ubrzo sam našao i čitavu utakmicu i ponovo je odgledao celu sa istim oduševljenjem i uživanjem kao prvi put kad sam je gledao sa sedam godina.

Godine, pa i više od dve decenije su prošle od moje prve odgledane fudbalske utakmice. Nekad bilo, sad se pripoveda! Neka nas današnja generacija barem upola obraduje kao momci u belim dresovima pre tačno 21 godine i mnogi će biti zadovoljni. Međutim, koliki je optimizam bio tada prisutan, nažalost je danas imamo jednako veliki pesimizam u pogledu učinka nacionalnog tima Srbije.

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još